Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Goran Karadarević, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) Zakonika o krivičnom postupku i člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pravnosnažne presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači, tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP, s obzirom da je pravnosnažnim presudama okrivljeni oglašen krivim za radnju izvršenja koja, za razliku od optužnog akta, ne sadrži navode optužnog akta da je okrivljeni radio na „rekonstrukciji“ objekta, pa izostavljanjem termina „rekonstkrukcija“ koja predstavlja objektivne elemente bića krivičnog dela iz optužnog akta, sud nije rešio u celosti predmet optužbe, a sa druge strane, zbog izostavljanja ove radnje izvršenja koja je element bića krivičnog dela iz člana 219a stav 1. Krivičnog zakonika i kvalifikujući ovo delo težom kvalifikacijom, sud je prekoračio optužbu.

Ovakve navode iznete u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud je ocenio neosnovanim.

Najpre, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo u situaciji kada sud uopšte nije doneo odluku o nekoj tački optužbe. Prema nalaženju Vrhovnog suda, pobijanom presudom u potpunosti je rešen predmet optužbe. Izostavljanje iz činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci pobijane presude činjeničnih navoda na koje se zahtevom ukazuje, ne znači da nije rešen predmet optužbe i da je sud izostavljanjem „rekonstrukcije“ učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP. Ovo stoga što je sud ovlašćen da menja činjenični opis dela iz optužnog akata i da ga upodobljava činjeničnom stanju utvrđenom tokom dokaznog postupka, ukoliko pri tome ostaje u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela, kao što je i učinjeno u konkretnom slučaju izostavljanjem radnje „rekonstrukcije“, koja i ne predstavlja zakonsko obeležje krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. Krivičnog zakonika (KZ), za koje je inače okrivljeni optužen.

Osim toga, odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da između optužbe i presude mora postoji identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela. Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog suda, iako stoji činjenica da je optužnim aktom Osnovnog javnog tužioca u Pančevu KT. br. 265/2021 od 16.11.2022. godine okrivljenom stavljeno na teret da je izvršio krivično delo iz člana 219a stav 2. KZ odnosno građenje bez građevinske dozvole, pri čemu mu je stavljeno na teret da je predmetno delo izvršio tako što je „kao odgovorno lice u pravnom licu, kao investitor započeo radove na rekonstrukciji i dogradnji stambeno poslovnog i dogradnji poslovnog objekta...“, a prvostepeni sud ga je oglasio krivim da je ovu radnju izvršenja preduzeo tako što je „kao odgovorno lice u pravnom licu, koje je investitor, započeo radove na dogradnji stambeno poslovnog i dogradnji poslovnog objekta u Pančevu...“, na taj način sud nije prekoračio optužbu, nije povredio ni objektivni, ni subjektini identitet optužbe, već je samo činjenično stanje upodobio izvedenim dokazima.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP jer radnje koje je okrivljeni preduzeo ne predstavljaju radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 219a stav 2 KZ.

Vrhovni sud ovakve navode ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 219a stav 2. KZ propisano je da krivično delo građenje bez građevinske dozvole čini ono lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni u vreme i na mestu određenom u izreci prvostepene presude „u stanju u kome je bio sposoban da shvati značaj svoga dela i bio sposoban da upravlja svojim postupcima, kao odgovorno lice u pravnom lice koje je investitor, započeo radove na dogradnji stambeno-poslovnog i dogradnji poslovnog objekta u Pančevu...te je prilikom inspekcijske kontrole od strane građevinskog inspektora...utvrđeno da su...započeti radovi na dogradnji postojećeg stambeno-poslovnog objekta, pri čemu je formiran novi objekat približnih dimenzija...za koje radove okrivljeni nije pribavio rešenje o građevinskoj dozvoli nadležnog gradskog organa kojim se dozvoljava izvođenje navedenih radova, kao ni projekat za građevinsku dozvolu, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno“.

Imajući u vidu da je okrivljeni krivično delo izvršio kao odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor i da je u izreci presude opisan opseg i vrsta preduzetih radova na dogradnji stambeno poslovnog i poslovnog objekta, koji su utvrđeni prilikom inspekcijske kontrole od 04.01.2021. godine i koji uključuju i formiranje novog objekta, kao i da je odredbom člana 2. Zakona o planiranju i izgradnji u stavu 1. tačka 15) određeno značenje izraza „dogradnja“ („..izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta,kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu“), to iz činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci pobijane prvostepene presude, prema nalaženju ovog suda, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 219a stav 2. KZ, pa su suprotni navodi branioca ocenjeni kao neosnovani.

Deo zahteva u kome branilac navodi da je učinjena povreda krivičnog zakona iz 439. tačka 1) ZKP na taj način što je u izreci navedeno da je okrivljeni bio „spodoban“ da shvati značaj svoga dela, nisu bili predmet ocene Vrhovnog suda obzirom da se radi o očiglednoj tehničkoj grešci u kucanju.

Shodno navedenom, prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikovao kao krivično delo iz člana 219a stav 2. KZ za koje je okrivljeni i optužen, pa su ocenjeni kao neosnovani i navodi branioca o učinjenoj povredi krivičnog zakona u smislu odredbe člana 439 tačka 2) ZKP.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakonika na koje se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan i doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković