Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Ališić, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Ališić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja predstavlja odredbu opšteg karaktera, ali se iz obrazloženja zahteva proizilazi da u pogledu krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Prema navodima zahteva, radnje opisane u tački 2. izreke prvostepene presude, za koje je okrivljeni oglašen krivim, ne sadrže zakonska obeležja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru niti bilo kog drugog krivičnog dela jer radnje koje je okrivljeni preduzeo kritičnom prilikom, po mišljenju branioca, ne predstavljaju ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti na drugi način, čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 2. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, propisano je da su nadležni organi za održavanje javnog reda i mira Ministarstvo unutrašnjih poslova, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi u skladu sa zakonom utvrđenim delokrugom, a stavom 2. da su službena lica organa iz stava 1. tog člana, zaštićena u obavljanju zakonom utvrđenih poslova u skladu sa odredbama tog zakona.

Radnja izvršenja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, alternativno je propisana i može se sastojati u pretnji napadom, pokušaju napada, napadu ili u ometanju na drugi način službenog lica, nadležnih organa iz člana 2. tog zakona u vršenju službene dužnosti.

Pored ovoga, članom 110. stav 4. Zakona o policiji propisano je da se otporom smatra svako suprotstavljanje zakonitim službenim merama i radnjama koje se, pored ostalog, može vršiti oglušivanjem i pasivnim otporom.

Iz činjeničnog opisa datog u tački 2. izreke prvostepene presude, prozilazi da je okrivljeni AA, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, u vreme i na mestu bliže označenom u izreci presude, nakon što je policijski službenik PS Inđija BB, koji je vršio redovnu kontrolu saobraćaja, podigao znak „STOP“ da bi ga zaustavio kao vozača putničkog motornog vozila, nije postupio po navedenom znaku za zaustavljanje već se velikom brzinom udaljio u pravcu ulice ..., da bi, kada ga je policijski službenik uz uključenu svetlosnu-zvučnu signalizaciju službenim vozilom sustigao, zaustavio svoje vozilo i izašao iz njega, a zatim se trčećim korakom udaljio u nepoznatom pravcu.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, opisane radnje koje je okrivljeni AA preduzeo kritičnom prilikom, sadrže sva objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi.

Ponašanjem okrivljenog, koje se ogleda u nepostupanju po izričitoj naredbi policijskog službenika za zaustavljanje vozila i bežanje sa lica mesta, otežano je policijskom službeniku da tokom obavljanja službene dužnosti redovne kontrole saobraćaja, izvrši službenu radnju kontrole vozača, ovde okrivljenog, i putničkog motornog vozila kojim je kritičnom prilikom upravljao, pa stoga ove radnje, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, predstavljaju ometanje službenih lica na drugi način u obavljanju službene dužnosti, što je jedna od alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, za koje je okrivljeni i oglašen krivim.

Vrhovni sud se nije upuštao u razmatranje preostalih navoda zahteva u kojima branilac polemiše o razlozima pobijanih presuda, poznanstvu okrivljenog i policijskog službenika i cilju preduzimanja službene radnje u konkretnom slučaju, obzirom da bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povreda zakona iz člana 440. ZKP, na koje se ovim navodima suštinski ukazuje, ne predstavljaju zakonom propisane razloge zbog kojih okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vladimira Ališića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Bojana Paunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković