Vrhovni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA - advokata Marije Blagojević, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbama člana 74. ZKP određeno je i taksativno nabrojano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca i do kada. Odredbom člana 76. stav 1. ZKP, određeno je da u tim procesnim slučajevima, ako okrivljeni ne izabere branioca ili bez njega ostane, branioca mu po službenoj dužnosti za dalji tok postupka, rešenjem postavlja javni tužilac ili predsednik suda. Navedenim odredbama, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, jasno je opredeljeno ne samo do kada okrivljeni mora imati branioca uopšte, već i do kada mora imati branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti.

U konkretnom slučaju podnosilac zahteva, advokat Marija Blagojević je rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu Kt.br.2799/18 od 22.05.2020.godine, postavljena za branioca po službenoj dužnosti okrivljenom AA, protiv koga je vođen krivični postupak zbog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33.KZ.

Kako je u konkretnom slučaju krivični postupak prema okrivljenom AA pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.90/24 od 15.04.2024.godine kojom je potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu K.br.573/21 od 18.10.2023.godine, te kako je nakon pravnosnažnog okončanja tog krivičnog postupka zahtev za zaštitu zakonitosti podnela advokat Marija Blagojević koja je okrivljenom u tom postupku bila postavljena za branioca po službenoj dužnosti, bez dostavljanja punomoćja, to ovaj branilac (iz člana 76. ZKP), imajući u vidu citirane zakonske odredbe, ne spada u krug lica koja mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti nakon pravnosnažno okončanog postupka, pa je predmetni zahtev stoga nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković