Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između tuženog, kao agencije za zapošljavanje i izvršioca i „NIS“ a.d. Novi Sad, kao naručioca 06.12.2017. godine zaključen je ugovor o nabavci usluga, sa pratećim aneksima, u vezi angažovanja radnika. Po osnovu tog ugovora, tuženi je sa tužiljom 15.11.2019. godine zaključio ugovor o radu na određeno vreme, zbog povećanja obima posla, u trajanju od 365 dana, za poslove ..., sa mestom rada u ... . U članu 1. stav 4. ugovora nevedeno je da će ove poslove tužilja obavljati u „NIS“ a.d. Novi Sad, na osnovu ugovora o nabavci usluga od 06.12.2017. godine, sa pratećim aneksima zaključenog između tuženog, kao izvršioca i „NIS“ a.d. Novi Sad, kao naručioca. Članom 18. stav 3. ugovora predviđeno je da u slučaju da se smanji privremeno povećani obim posla da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Osporenim rešenjem od 20.02.2020. godine, tuženi je tužilji otkazao ugovor o radu zaključno sa 29.02.2020. godine, zbog smanjenja obima posla, primenom člana 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu i člana 18. ugovora o radu. Radnici angažovani putem tuženog nisu bili u radnom odnosu sa „NIS“ a.d. Novi Sad, već su svoj radno pravni status regulisali kod tuženog, tako da je svim zaposlenima koji su rad obavljali preko tuženog kod „NIS“ a.d. Novi Sad morao prestati radni odnos, zbog stupanja na snagu Zakona o agencijskom zapošljavanju.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužilje i poništili, kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 20.02.2020. godine, sa obrazloženjem da osporeno rešenje ne sadrži razloge zbog kojih je tužilji otkazan ugovor o radu na određeno vreme pre isteka roka na koji je zaključen, već je samo navedeno da se to čini zbog smanjenja obima posla, kao i da tuženi nije pružio dokaze da je do ovog smanjenja zaista došlo, odnosno da je došlo do prestanka potrebe za daljim radnim angažovanjem tužilje. S tim u vezi nižestepeni sudovi su smatrali da i pored dužnosti tuženog iz člana 7, 308. i 314. ZPP, da tuženi do zaključenja pripremnog ročišta nije isticao činjenicu da je kod njega, kao poslodavca došlo do smanjenja obima posla i da dostavi dokaze u tom pogledu, što je svakako mogao da učini, ali da je tuženi tek u podnesku od 09.12.2020. godine istakao da je kod njega, kao poslodavca došlo do smanjenja obima posla usled prestanka poslovne saradnje sa „NIS“ a.d. Novi Sad, zbog prestanka važenja ugovora o nabavci usluga koji je zaključio sa istim, pa kako tuženi nije naveo razloge koji bi učinili verovatnim da on te činjenice, odnosno dokaze nije mogao da iznese, odnosno predloži do zaključenja pripremnog ročišta, da nisu uzeli u obzir činjenice i dokaze koji su izneti, odnosno predloženi na navedeni način.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tuženog ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Članom 37. stav 1. Zakona o radu propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Članom 175. stav 1. tačka 1. istog zakona propisano je da radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan.

Kod utvrđenog da je 15.11.2019. godine tuženi sa tužiljom zaključio ugovor o radu na određeno vreme, zbog povećanja obima posla, u trajanju od 365 dana, za poslove ..., sa mestom rada u ..., da je ugovoreno da će tužilja te poslove obavljati u „NIS“ a.d. Novi Sad, na osnovu ugovora o nabavci usluga od 06.12.2017. godine, zaključenog između tuženog, kao agencije za zapošljavanje i izvršioca i „NIS“ a.d. Novi Sad, kao naručioca, da se tužilja članom 18. stav 3. ugovora o radu saglasila da u slučaju da se smanji privremeno povećani obim posla da joj tuženi može da otkaže ugovor o radu, što znači da je tužilja prihvatila da vreme trajanja njenog radnog odnosa može biti i kraće, odnosno da joj radni odnos može prestati i pre isteka roka za koji je zasnovan u slučaju da se smanji privremeno povećani obim posla, pa kako je došlo do smanjenja obima posla stupanjem na snagu Zakona o agencijskom zapošljavanju, to je tuženi mogao da otkaže ugovor o radu tužilji i pre isteka roka za koji je radni odnos zasnovan, zbog smanjenja obima posla.

S obzirom na napred izneto, osporeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužilji je zakonito, iako je tužilji radni odnos prestao pre isteka roka za koji je zasnovan. Naime, u situaciji kada je danom stupanja na snagu Zakona o agencijskom zapošljavanju svim zaposlenima koji su se zaposlili preko tuženog na maloprodajnim objektima „NIS“ a.d. Novi Sad prestao radni odnos, jer više nije postojala mogućnost zapošljavanja preko agencije, a usled čega je došlo do smanjenog obima posla, to je tužilji radni odnos mogao da traje kraće od ugovorenog, jer je radni odnos vezan za obim poslova zbog kojih je i zaključen, u smislu člana 37. stav 1. Zakona o radu. Takođe, kada zaposleni sa poslodavcem zaključi ugovor o radu na određeno vreme tako što vreme trajanja radnog odnosa ograniči na način da se u slučaju da se smanji privremeno povećani obim posla da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, to nema smetnji da tako zaključen ugovor o radu bude otkazan i zaposlenom prestane radni odnos i pre isteka roka na koji je zasnovan.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tuženi je uspeo u postupku po reviziji, zbog čega tuženom na osnovu članova 153. stav 1., 154., 163. stav 2. i 165. stav 2. ZPP pripadaju traženi troškovi prema ostvarenom uspehu u sporu. Visina je odmerena na ime traženih i opredeljenih troškova za radnje preduzete preko punomoćnika iz reda advokata i to na ime: sastava odgovora na tužbu i jednog obrazloženog podneska od po 16.500,00 dinara, zastupanja na tri održana ročišta od po 18.000,00 dinara, sastav žalbe i revizije od po 33.000,00 dinara, ukupno 153.000,00 dinara, sve odmereno prema važećoj Advokatskoj tarifi.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković