.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 21656/2023
23.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oba iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vitomir Žunić, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Danko Ukropina, advokat iz ..., radi vraćanja datog, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 260/23 od 28.03.2023. godine, u sednici održanoj 23.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 260/23 od 28.03.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 260/23 od 28.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 260/23 od 28.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu P 27/20 od 05.04.2022. godine, kojom je obavezana tužena da tužiocima isplati 14.316,17 evra, u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom na evre od 17.01.2022. godine do isplate, odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocima isplati preko dosuđenog iznosa do traženih 77.440 evra, u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom na evre od 17.01.2022. godine do isplate i obavezana tužena da tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplati 735.246,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđeno dopunsko rešenje Višeg suda u Novom Sadu P 27/20 od 14.11.2022. godine, kojim je odbijen zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka koji su nastali do povlačenja tužbe kao u podnesku tužilaca od 18.11.2019. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, pobijajući je u delu kojim je odbijena žalba tužene i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu P 27/20 od 05.04.2022. godine u usvajućem delu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Pravnosnažnom presudom, u pobijanom delu, nakon ocene neosnovanosti prigovora presuđene stvari i ocene kao prethodnog pitanja u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima da je ništav ugovor o kupoprodaji od 24.12.1998. godine, zaključen i overen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu Ov1 25285/1998 između pok. supruga tužene GG, kao prodavca i tužilaca kao kupaca, čiji je predmet kat. parc, br. .., površine 704/5026 idelanih delova, vinograd ..., upisana u zknj.ul. br. .. KO ... kao državna svojina sa pravom korišćenja prodavca, jer je, kod utvrđenja da na parceli nije bilo započete gradnje stambenog objekta kako je navedeno u ugovoru, protivan članu 7. Zakona o građevinskom zemljištu (“Službeni glasnik RS“ br. 44/95 i 16/97), obavezana tužena da tužiocima u smislu člana 104. ZOO i člana 212. Zakona o nasleđivanju, kao posledicu ništavosti ugovora, isplati iznos kupoprodajne cene nepokretnosti koju je njen pravni prethodnik od tužilaca primio (28.000 DEM, konvertovan u EUR prema nepromenljivom zvaničnom kursu 1EUR=1,95583 DEM - 14.316,17 evra).
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi odluku o tužbenom zahtevu doneli uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužena nije uz reviziju dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Iz navedenih razloga, nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici dozvoli odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, pa je Vrhovni sud primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP) odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1.i 3.).
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.09.2015. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude je 14.316,17 evra, u dinarskoj protivrednosti.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
