.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 2080/2023
25.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Jasmine Stamenković i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici po tužbi tužioca „Žimes“ DOO Niš, čiji je punomoćnik Mladen Sibinović, advokat u ..., protiv tužene „Banca Intesa“ AD Beograd, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat u ..., radi isplate stečenog bez osnova, vrednost predmeta spora 200.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 8Pž 5153/22 od 13.09.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 25.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 8Pž 5153/22 od 13.09.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 8Pž 5153/22 od 13.09.2023. godine.
ODBIJAJU SE zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Nišu 5P 98/2022 od 07.04.2022. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati novčani iznos od 144.428,53 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.10.2009. godine do konačne isplate; u stavu drugom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na glavni dug od 144.428,53 dinara počev od 29.09.2009. godine do 20.10.2009. godine; u stavu trećem izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 10.500,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda 8Pž 5153/22 od 13.09.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena navedena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke, te je odbijen zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv drugostepene presude tužena izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je dostavio odgovor na reviziju kojim je osporio revizijske navode tužene i predložio odbijanje revizije kao neosnovane. Troškove za sastav odgovora na reviziju je tražio.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužene, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Prema razlozima iznetim u obrazloženju, pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. U situaciji u kojoj postoji pravnosnažna presuda kojom je utvrđena ništavost odredbe člana 7. Ugovora o kreditu – kreditna partija br....-...-... od 29.09.2009. godine, koji je zaključen između parničnih stranaka, pravilno je obavezana tužena na isplatu neosnovano zadržanog iznosa po ništavoj odredbi. Takođe, u konkretnom slučaju, prema razlozima revizije, nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg intresa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.
Zbog toga je, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno da se ne dozvoli odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao posebnoj, odnosno izuzetno dozvoljenoj.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužene nije dozvoljena.
Tužba radi isplate je podneta 23.03.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 200.000,00 dinara.
Odredbom člana 487. stav 1. i 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe i da se sporovima male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi ne prelazi navedeni iznos.
Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona, propisano je da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
Kako se u konkretnom slučaju radi o privrednom sporu male vrednosti u kojem je vrednost predmeta spora očigledno ispod navedenog zakonskog limita, revizija tužene nije dozvoljena, u smislu člana 479. stav 6. ZPP.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi za naknadu troškova revizijskog postupka na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. ZPP i to s obzirom da tužena nije uspela u revizijskom postupku, a u pogledu tužioca ne radi se o troškovima potrebnim radi vođenja revizijskog postupka u smislu člana 154. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
