Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Vasilija Tomića, advokat Željka Tomljenović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je doneo odluku kao u izreci, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vasilija Tomića nedozvoljen, odnosno da u odnosu na povrede članova 33. i 34. Ustava Republike Srbije, nema propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, poziva na odredbu opšteg karaktera iz člana 485. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, ne opredeljujući o kojoj tačno povredi zakona je reč. U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je drugostepeni sud postupio suprotno odredbi člana 445., 446. i 447. ZKP, obzirom da na pretres (koji u konkretnom slučaju, kako to nalazi Vrhovni sud, pred tim sudom nije ni održan, već je odluka drugostepenog suda doneta na javnoj sednici) nije pozvao branioca okrivljenog i u vezi sa tim suštinski iznosi svoje mišljenje da krivični postupak nije zakonito sproveden, jer je okrivljenom povređeno pravo na odbranu iz člana 68. stav 1. tačka 6), 8) i 10) ZKP, kao i da su povređeni članovi 33. i 34. Ustava RS, te da je sud propustio da odbrani, shodno odredbi člana 303. ZKP dostavi nalaz i mišljenje superveštaka – Zavoda za sudsku medicinu u Nišu i da odbrani ostavi dodatni rok za predlaganje potrebnih dokaznih radnji. Nadalje, branilac osporavajući činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, kao nerazjašnjeno i pogrešno utvrđeno, iznosi sopstvenu analizu i ocenu dokaza i sopstvenu verziju kritičnog događaja, kao i sopstvene činjenične zaključake u pogledu dokazanosti pojedinih činjenica i psihičkog odnosa okrivljenog prema učinjenom krivičnom delu, suprotne činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda u pobijanoj pravnosnažnoj presudi. U vezi sa tim, suštinski ističe da je sud pogrešno ocenio izvedene dokaze, i to kako obavljena veštačenja tako i iskaze svedoka DD, ĐĐ i EE, kao i da je prvostepeni sud bio u obavezi da odredi i treće veštačenje radi utvrđivanja koncentracije alkohola u krvi kod okrivljenog, imajući u vidu da postoji nesklad između nalaza i mišljenja veštaka dr Ružice Stevanović i Zavoda za sudsku medicinu Niš, u pogledu ove okolnosti, te navodi da iz nalaza i mišljenja Fakulteta tehničkih nauka - Departman za saobraćaj u Novom Sadu, nije pouzdano utvrđeno tačno „mesto udara“ i da li je do njega došlo u levoj ili desnoj kolovoznoj traci. Branilac, u pogledu navedenog ukazuje na propust, koji je, sud učinio rukovodeći glavnim pretresom, obzirom da nije prihvatio da se izvrši novo saobraćajno veštačenje, koje bi sprovela komisija veštaka, a kojim veštačenjem bi se pouzdano utvrdilo mesto kontakta, što bi bilo od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja i okolnosti koje se tiču toga ko je izazvao saobraćajnu nezgodu, kao i drugih uslova na putevima koji su doveli do saobraćajne nezgode. Po oceni Vrhovnog suda, izneti navodi branioca, predstavljaju povredu odredbe člana 440. ZKP.

U ostalom delu, branilac okrivljenog navodi da određene činjenice nisu uzete u obzir prilikom donošenja odluke nižestepenih sudova vezano za krivičnu sankciju, i to pre svega godine života okrivljenog i njegovo psihičko stanje pre i posle kritičnog događaja i ukazuje na pogrešnu ocenu činjenica od kojih zavisi odluka o krivičnoj sankciji, suštinski navodeći da je kazna koja je izrečena okrivljenom Vasiliju Tomiću previsoka i da nije pravilno odmerena, te osporava zaključak suda u pogledu svrhe kažnjavanja u konkretnom slučaju, koji navodi, po oceni Vrhovnog suda, predstavljaju povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP

Kako povrede na koje se zahtevom branioca ukazuje - član 68. stav 1. tačka 6), 8) i 10), 303., 440, 441. stav 1.,445., 446. i 447. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vasilija Tomića, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Pored ovoga, branilac u zahtevu navodi da su donošenjem pobijanih presuda povređene ustavne garancije propisane članom 33. i 34. Ustava RS. Međutim, kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili uskraćivanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP), prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev se mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskih prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, koja su zajamčena Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, pa kako branilac okrivljenog uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda, to po oceni Vrhovnog suda podneti zahtev, u ovom delu, nema zakonom propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u odnosu na deo zahteva koji je ocenjen nedozvoljenim, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP u odnosu na deo zahteva koji nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković