Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 286/2024 od 09.07.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Negotinu P2 91/23 od 28.03.2024. godine, ispravljena rešenjem tog suda P2 91/23 od 28.05.2024. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, dela kojim je odbijen tužbeni i usvojen protivtužbeni zahtev, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je u odgovoru na reviziju predložio da se ista odbaci kao nedozvoljena - izjavljena od neovlašćenog lica, ili odbije kao neosnovana i tužilja obaveže na naknadu troškova postupka povodom tog pravnog leka.

Tužiljina revizija je dozvoljena (član 403. stav 2. tačka 1. u vezi sa članom 208. i članovima 288 - 289 Porodičnog zakona) i izjavljena je preko punomoćnika - advokata (član 85. stav 7. ZPP), ovlašćenog punomoćjem od 24.10.2023. godine da u ime tužilje izjavljuje i pravne lekove (član 88. stav 1. ZPP).

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je tužiljina revizija delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revidenta o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP, učinjenoj u drugostepenom postupku, jer je drugostepeni sud ocenio bitne navode žalbe.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su od 2011. godine živele u vanbračnoj zajednici, a brak su zaključile 17.01.2014. godine. Tokom 2022. godine nastao je poremećaj u njihovim međusobnim odnosima, prvenstveno zbog nerešenih imovinskih odnosa. Tužilja je podnela tužbu za razvod braka, a između stranaka u toku su imovinsko-pravni sporovi. Stranke su tokom 2022. i 2023. godine, jedno protiv drugog podnosile prijave policiji koja je po njima postupala. Intervencije policijskih službenika okončavale su se izdavanjem upozorenja strankama, osim u slučaju prijave tuženog od 06.02.2023. godine zbog isključenja struje u objektu u kojem živi, kada je tužilji po odredbama posebnog zakona izrečena hitna mera zabrane kontaktiranja tuženog u trajanju od 48 sati, koja nije produžena. Tužilja i tuženi koriste za stanovanje posebne objekte u istom dvorištu. Između njih nije bilo fizičkog nasilja. Poremećeni odnosi i stalni sukobi narušili su tužiljino psihičko zdravlje, tako da se ona oko godinu dana nalazi na lečenju. Organ starateljstva je u svom stručnom izveštaju predložio da se obema strankama izrekne mera zabrane daljeg uznemiravanja, uz mišljenje da su aktuelni partnerski odnosi pod rizikom eskalacije usled čestih međusobnih neslaganja.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su obema strankama izrekli meru zabrane daljeg uznemiravanja, nalazeći da su sukobi koji su među njima nastali posledica njihovog drskog, bezobzirnog i zlonamernog ponašanja, prihvatajući pri tom i stručno mišljenje organa starateljstva. Po stanovištu sudova, izrečena mera je dovoljna da spreči uznemiravanje i ponavljanje nasilja, dok su tužbeni i protivtužbeni zahtev u delu kojim je traženo izricanje drugih mera zaštite od nasilja odbijeni - zabrane približavanja zato što stranke žive u istom domaćinstvu i vode više sporova koji zahtevaju njihovo lično prisustvo, a iseljenjem iz objekata koji koriste jer to nije neophodno pošto će izrečena blaža mera dovoljno uticati na njih u smislu uzdržavanja od nasilja.

I po nalaženju revizijskog suda, osnovano je tužilji izrečena mera zabrane daljeg uznemiravanja tuženog. Na opravdanost izricanja ove mere ne ukazuje samo mišljenje organa starateljstva, koje je sud pribavio u skladu sa članom 286. Porodičnog zakona, već i činjenica da su stranke duže vreme u kontinuiranom sukobu koji utiče na njihov mir i spokojstvo. U pogledu odluke o toj meri zaštite, nižestepeni sudovi su pravilno primenili član 197. stav 2. tačka 6. i član 198. stav 2. tačka 5. Porodičnog zakona, zbog čega nisu osnovani navodi tužiljine revizije da je protivtužbeni zahtev, u pogledu označene mere zaštite tuženog od nasilja u porodici, usvojen pogrešnom primenom materijalnog prava. Nisu osnovani navodi revidenta da je pogrešno primenjen član 197. stav 2. tačka 3. Porodičnog zakona, jer o tužiljinoj tvrdnji da je tuženi prisiljavao na intimne odnose nema dokaza, zbog čega se njenom revizijom neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu člana 198. stav 2. tačka 1. istog zakona. Mera zaštite od nasilja predviđena tom odredbom u ovom slučaju nije neophodna, s obzirom da stranke za stanovanje koriste odvojene objekte i da tuženi nije manifestovao akte fizičkog nasilja, pa je zato nebitno što se ti objekti nalaze u istom dvorištu.

Međutim, duže trajanje poremećenih odnosa i neizvesnost vremena potrebnog za sudsko okončanje njihovih imovinskih sporova predstavlja opasnost za eskalaciju sukoba, i njihovo moguće prerastanje u fizičko nasilje. Na opasnost od eskalacije nasilja ukazao je i organ starateljstva u svom stručnom izveštaju. S obzirom da mere zaštite od nasilja imaju i preventivni karakter, po nalaženju Vrhovnog suda, tuženom je pored zabrane daljeg uznemiravanja tužilje neophodno izreći i meru zabrane približavanja tužilji na udaljenost manju od 10m, jer će se sa obe kumulativne mere tužilji pružiti potpuna zaštita i sprečiti eventualne druge teže posledice poremećenih odnosa bivših supružnika. Izricanje ove mere zaštite, imajući u vidu udaljenost do koje se tuženi može približavati tužilji, moguće je bez obzira što stranke žive u istom dvorištu. Smetnja za njeno izricanje nisu ni sudski postupci koje oni vode, jer se izrečena mera zabrane približavanja tužilji neće primenjivati u slučajevima kada je u tim postupcima neophodno lično prisustvo stranaka pošto uslovi bezbednosti u sudskoj zgradi pružaju garancije da do nasilja neće doći.

Sledstveno izloženom, tuženom je izrečena i mera zaštite od nasilja iz člana 198. stav 2. tačka 3. Porodičnog zakona u trajanju od godinu dana.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u prvom, a na osnovu člana 414. stav 1. istog zakona, kao u drugom stavu izreke.

Odluka o troškovima postupka po reviziji, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 1. i 2. u vezi sa članovima 153. stav 2. i 154. stav 1. ZPP, imajući u vidu da je tužilja samo delimično uspela u postupku po reviziji i da troškovi tuženog za odgovor na reviziju nisu bili nužni.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković