Rev2 808/2023 3.19.1.25.4

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 808/2023
06.09.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ...-..., čiji je punomoćnik Goran Stošić, advokat iz ..., protiv JP „Komunalac“ Bujanovac, koga zastupa Miodrag Krstić, advokat iz ..., radi poništaja aneksa ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3495/2022 od 12.10.2022. godine, u sednici održanoj 06.09.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3495/2022 od 12.10.2022. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3495/2022 od 12.10.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3495/2022 od 12.10.2022. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Bujanovcu P1 144/21 od 27.04.2022. godine u stavu prvom izreke, kojim je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništav član 2. aneksa ugovora o uređenju međusobnih prava, odnosa iz radnog odnosa sa zapošljavanjem zaključen 12.03.2021. godine, kao suprotan Posebnom kolektivnom ugovoru za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti. Preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka tako što je tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 46.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je od dosuđenog do traženih iznosa od 80.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, zahtev tuženog odbijen.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011... 10/23- u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnom presudom protiv koje je revizija izjavljena odbijen je tužbeni zahtev za poništaj aneksa ugovora u radu u činjeničnoj i pravnoj situaciji u kojoj je poslodavac ponudio zaposlenom izmenu ugovorenih uslova rada radi usaglašavanja ugovora o radu sa Pravilnikom radu poslodavca od 22.01.2021. godine, uz pismeno obaveštenje o razlozima za ponuđeni aneks, rok u kome zaposleni treba da se izjasni i predočavanje pravnih posledica nepotpisivanja aneksa i mogućnosti da u sudskom postupku osporava zakonitost aneksa.

Po oceni Vrhovnog suda ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanjem sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja, i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke i revizijske razloge. Tužilac uz reviziju nije pružio odgovarajuće različite sudske odluke u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova o istom zahtevu kao što je konkretan, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse, jer je u pogledu primene člana 171. stav1., 172. , 33. stav 1. i 104. Zakona o radu – „Službeni glasnik RS“ broj 24/05...75/14), postoji ujednačena sudska praksa. Obrazloženja pobijanih presuda za odluke o odbijanju tužbenog zahteva tužioca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u tom smislu odgovaraju i usklađene su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Naime, normativna kontrola ustavnosti zakona i drugih opštih pravnih akata u pravnom poretku Republike Srbije, kontrola zakonitosti svih opštih akata nižih od zakona, pa i kolektivnih ugovora u nadležnosti je Ustavnog suda na osnovu člana 167. stav 1. tačka 5. Ustava Republike Srbije. Iz tih razloga, ni u slučaju prihvatanja posebne revizije tužioca ne bi došlo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za tužioca.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizje na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 10/23) Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 441. ZPP revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Tužilac je tužbom od 17.05.2021. godine zahtevao poništaj aneksa ugovora o radu u pogledu načina određivanja osnovne zarade.

Kako se tužbeni zahtev odnosi na ocenu zakonitosti aneksa ugovora o radu a ne na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa u smislu člana 441. ZPP, revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 404. stav 2. i 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković