Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marko Kerac, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Nedeljkov, advokat iz ..., radi predaje suposeda, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2249/22 od 09.11.2022. godine, u sednici održanoj 29.02.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2249/22 od 09.11.2022. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2249/22 od 09.11.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 4374/20 od 12.05.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da preda u sudržavinu tužiocima nepokretnost, zajednčki tavan koji se nalazi u stambeno-poslovnoj zgradi u Novom Sadu u ulici ... broj .., izgrađena na parceli broj .. KO Novi Sad II, upisana u listu nepokretnosti broj .., tako što će primerak ključa ulaznih vrata na tavan predati svakom od tužilaca, te da ukloni svaku drugu prepreku koja bi sprečavala ulazak tužilaca na tavan i prolazak kroz ogradu, a ako to ne učini, ovlašćuju se tužioci da o trošku tužene zamene bravu na ulaznim vratima na tavanu i uklone svaku postavljenu prepreku koja bi sprečavala tužioce u sudržavini zajedničkih delova zgrade. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocima isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 102.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2249/22 od 09.11.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tužene, a delimično odbijena i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 4374/2020 od 12.05.2020. godine preinačena, tako što je odbijen tužbeni zahtev u delu u kojim je predloženo da tužena ukloni prepreke koje bi sprečavale ulazak tužilaca na tavan i prolazak kroz ogradu, te ako ne učini da sud ovlasti tužioce da o trošku tužene uklone svaku postavljenu prepreku koja bi sprečavala tužioce u sudržavini zajednčkih delova zgrade, a potvrđena u preostalom delu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremeno reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 ... 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je predaja u sudržavinu tavanskog prostora u stambenoj zgradi u Novom Sadu, u ul. ..., stanarima zgrade, tužiocima, nosiocima prava zajedničke svojine na tavanskom prostoru, od strane tužene, stanara i predsednika kućnog saveta, koja je u državini ključeva od vrata za ulazak na tavanski prostor i onemogućava tužiocima sudržavinu na tom tavanskom prostoru. Pobijana odluka kojom je usvojen tužbeni zahtev za predaju tavanskog prostora u sudržavinu doneta je uz pravilno tumačenje materijalnog prava, odredbe člana 4. stav 2, člana 5. stav 2, člana 8. stav 3, člana 12. stav 1. tačka 4. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada i člana 2. stav 4. i 6. Odluke o opštim pravilima kućnog reda u stambenim i stambeno poslovnim zgradama na teritoriji Grada Novog Sada, i u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Mada se revizija formalno poziva na zakonske razloge za primenu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, ista je usmerena na razrešenje konkretnog spora i ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu iznetog Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, iz čega proizlazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.03.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković