Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog AA, i to:

- advokat Ivan Cenić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ukine pobijane presude „kako bi nižestepene sudske instance postupile po primedbama VKS, te kako bi se otklonile sve nezakonitosti, nedostaci i propusti u radu sudova nižeg stepena, a sve u cilju poštovanja zakona“,

- advokat Vladimir Mladenović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani.

Branioci okrivljenog AA, advokat Ivan Cenić i advokat Vladimir Mladenović, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da su pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati.

Kao nezakonit dokaz, branioci označavaju zapisnik o saslušanju okrivljenog AA pred javnim tužiocem Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu, koji je, prema navodima zahteva, krivotvoren i to tako je što je nepoznato lice na strani trećoj zapisnika unelo rečenice koje okrivljeni nije izneo u svojoj odbrani, a potom falsifikovalo njegov potpis, što je na traženje odbrane potvrdio i veštak grafologije. Dokaz da je, u konkretnom slučaju, reč o falsifikovanom zapisniku koji je prvostepeni sud koristio kao dokaz navodnog priznanja krivičnog dela i na njemu zasnovao svoju presudu, branioci vide u odgovoru javnog tužioca na podnesak okrivljenog kojim je potvrđena razlika između zapisnika koje je tužilaštvo dostavilo sudu, koji je štampan obostrano i ima dva lista i četiri strane, i zapisnika koji se nalazi u spisima predmeta, koji ima tri lista i četiri strane.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta predmeta proizilazi da je zapisnik o saslušanju okrivljenog AA Kt 466/22 sastavljen dana 11.05.2022. godine pred javnim tužiocem Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu da je radnja dokazivanja (saslušanje okrivljenog) preduzeta je u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku s obzirom na to da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni pre iznošenja odbrane, između ostalog, poučen o svojim pravima u krivičnom postupku iz člana 68. stav 1. i 69. stav 1. ZKP i omogućeno mu je njihovo korišćenje. Okrivljeni je pozvan da se izjasni o svojim pravima, što u smislu člana 68. stav 1. tačka 3) ZKP podrazumeva i pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ZKP, nakon čega se okrivljeni izjasnio da će iskaz dati u prisustvu izabranog branioca, advokata Ivana Cenića, sa kojim je obavio poverljiv razgovor i potom izneo svoju odbranu koja je uneta na zapisnik, a nakon upozorenja u smislu člana 235. stav 1. ZKP, izjavio da ne želi da pročita zapisnik jer je slušao njegovo diktiranje, koji su potom okrivljeni i njegov branilac potpisali bez ikakvih primedbi.

Prema nalaženju ovog suda, navedeni zapisnik o saslušanju okrivljenog AA Kt 466/22 sastavljen dana 11.05.2022. godine pred javnim tužiocem Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu, je zakonit dokaz, na kome se presuda može zasnivati, pa se samim tim zakonitim smatra i odbrana okrivljenog data na ovom zapisniku. Pri tome, Vrhovni sud je imao u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je predmetni zapisnik prvostepenom sudu prvobitno dostavljen u nepotpunom obliku (bez treće strane), ali nalazi da je navedena okolnost bez uticaja na zakonitost ovog dokaza obzirom da je evidentno reč o propustu koji je tužilaštvo otklonilo dostaljanjem kompletnog zapisnika koji se nalazi u spisima predmeta.

Branioci okrivljenog AA, kao nezakonit dokaz po načinu pribavljanja, označavaju i nalaz i mišljenje veštaka Aleksandre Grozdanović, jer o vremenu i mestu psihološkog veštačenja maloletne oštećene BB, suprotno odredbi člana 126. ZKP, nije obavešten stručni savetnik odbrane iako je sud obavešten o njegovom angažovanju.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredba člana 126. ZKP, na koju se branioci pozivaju u zahtevu, određuje prava i dužnosti stručnog savetnika, odnosno lica koje raspolaže stručnim znanjem, iz oblasti u kojoj je određeno veštačenje, a stavom 1. ovog člana, između ostalog, propisano je da stručni savetnik ima pravo da bude obavešten o danu, času i mestu veštačenja i da prisustvuje veštačenju kojem pravo imaju da prisustvuju i okrivljeni i njegov branilac u ovoj procesnoj situaciji.

U konkretnom slučaju, psihološko veštačenje maloletne oštećene BB (čiji rezultati su izneti u nalazu i mišljenju veštaka Aleksandre Grozdanović od 25.12.2023. godine, koje je sudu dostavljeno 10.01.2024. godine, a koje je određena naredbom suda K 422/23 od 02.10.2023. godine) preduzeto je u skladu sa odredbama člana 113. do 124. ZKP bez prisustva stručnog savetnika odbrane Zvezdanke Savić, o čijem angažovanju je sudu 09.05.2023. godine dostavljeno punomoćje od 05.04.2021. godine.

Međutim, iako je veštačenje čija zakonitost se osporava, obavljeno bez prisustva stručnog savetnika odbrane, kako to nalaže odredba člana 126. stav 1. ZKP, u konkretnom slučaju ne radi se o dokazu na kojem se presuda ne može zasnivati, odnosno o nezakonitom dokazu. Ovo iz razloga što je prvostepeni sud nalaz i mišljenje veštaka Aleksandre Grozdanović dostavio stručnom savetniku odbrane Zvezdanki Savić koja je svoje primedbe na predmetni nalaz i mišljenje iznela u podnesku od 06.03.2024. godine, i pritom je pozvao na glavni pretres od 13.03.2024. godine, na koji stručni savetnik nije pristupila i pored urednog poziva. Na glavnom pretresu od 13.03.2024. godine, sud je ispitao veštaka Aleksandru Grozdanović, i na taj način braniocu okrivljenog, obzirom da ni okrivljeni ni stručni savetnik nisu pristupili na glavni pretres, omogućio da veštaku postavi pitanja, zatraži objašnjenja i stavi primedbe na njen nalaz i mišljenje u bilo kom delu, što je pravo koje je branilac iskoristio, a veštak se izjasnila na postavljena pitanja i primedbe stručnog savetnika odbrane iz podneska od 06.03.2024. godine.

Vrhovni sud ocenjuje da je dostavljanjem nalaza i mišljenja veštaka Aleksandre Grozdanović stručnom savetniku odbrane, i njenim ispitivanjem na glavnom pretresu, okrivljenom, njegovom braniocu i stručnom savetniku odbrane omogućeno preispitivanje jasnoće, potpunosti i ispravnosti nalaza i mišljenja veštaka, njegove eventualne protivrečnosti i istinitosti, kao i stručnosti i objektivnosti veštaka, a shodno tome i pravo na delotvornu odbranu. Prema tome, iako o psihološkom veštačenju maloletne oštećene sud nije obavestio stručnog savetnika odbrane, ta činjenica, u konkretnom slučaju, ne dovodi u sumnju zakonitost obavljenog veštačenja i njegove rezultate, niti to čini odsustvo uredno pozvanog stručnog savetnika sa glavnog pretresa, pa su suprotni navodi zahteva branilaca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Shodno navedenom, Vrhovni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog kojima se ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane, dok se u ocenu navoda branioca, advokata Ivana Cenića, da se pobijana presuda prvostepenog suda zasniva na dokazu koji nije izveden na glavnom pretresu, nije upuštao jer zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP, obzirom da branilac u zahtevu ne označava o kom dokazu je konkretno reč.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Mladenović, podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da u radnjama opisanim u izreci prvostepene presude, za koje je okrivljeni oglašen krivim, nema obeležja krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. KZ niti bilo kog drugog krivičnog dela. Na ovu povredu krivičnog zakona, u podnetom zahtevu suštinski ukazuje i advokat Ivan Cenić s obzirom na to da povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koju u zahtevu označava, obrazlaže navodima da u izreci prvostepene presude nisu opisana subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni osuđen.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani.

Krivično delo polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. KZ čini onaj ko polno uznemirava maloletno lice. Prema stavu 3. istog člana, polno uznemiravanje jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da radnju izvršenja krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a. KZ predstavlja bilo koja radnja usmerena na povredu dostojanstva žrtve u sferi polnog života, bilo da je došlo do povrede dostojanstva žrtve u sferi polnog života ili da do takve povrede nije došlo, ali da je radnja izvršenja preduzeta u cilju da do takve povrede dođe. Da bi ovo delo bilo svršeno nije dovoljno samo da se preduzme ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu polnog morala žrtve, već je potrebno da se zbog takvog ponašanja kod žrtve javi strah ili da zbog takvog ponašanja učinioca socijalno okruženje žrtve postane neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni AA, dana 11.05.2022. godine, na mestu bliže opisanom u izreci presude, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije je izvršenje hteo, polno uznemiravao maloletno lice, oštećenu BB, rođenu 2008. godine, na taj način što je kada je maloletna oštećena došla u prodavnicu vodovodnog i elektro materijala kako bi je okrivljeni podučavao za polaganje testa iz hedonike, istoj rekao da sedne za sto, i dok joj je davao objašnjenja u vezi testa, najpre obema rukama zagrlio u predelu tela, da bi se kada je mušterija ušla u prodavnicu udaljio u drugi deo prodavnice gde se zadržao neko vreme, a kada se vratio krenuo da grli maloletnu oštećenu po telu, pokušao da je poljubi u usta ali kako je okrenula glavu poljubio je u obraz i jedan deo usne, da bi u jednom trenutku svoju ruku stavio na unutrašnji deo njene leve butine u blizini polnog organa, nakon čega je uzeo njenu ruku, obuhvatio svojom rukom i tako stavio na unutrašnji deo svoje butine u blizini polnog organa, a zatim je rukom dodirnuo za zadnjicu, da bi po završetku časa, kada je ustala sa stolice maloletnu oštećenu zagrlio u predelu ramena i poljubio u predelu obraza.

Opisane radnje koje je okrivljeni AA preduzeo, prema nalaženju Vrhovnog suda, sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. KZ, i to kako u pogledu objektivnih obeležja odnosno radnji polnog uznemiravanja koje je prema maloletnoj oštećenoj preduzeo okrivljeni, tako i u pogledu subjektivnih obeležja koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog za izvršenje dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Vrhovni sud nalazi da iz činjeničnog opisa dela u izreci prvostepene presude suštinski proizilazi da radnje koje je okrivljeni preduzeo predstavljaju povredu dostojanstva maloletne oštećene u sferi polnog života iako se to u izreci formalno ne navodi. Ovo iz razloga što je u izreci opisano ponašanje okrivljenog kritičnom prilikom, odnosno da je maloletnu oštećenu grlio, pokušao da je poljubi u usta i dodirivao po telu u blizini polnog organa, dodirnuo za zadnjicu stavljajući i njenu ruku na svoje telo, takođe u blizini polnog organa, a što su radnje koje predstavljaju povredu dostojanstva maloletne oštećene u sferi polnog života. Opisane radnje koje je okrivljeni preduzeo su, po načinu izvršenja, a u kontekstu starosne dobi oštećene i razloga njenog dolaska u kontakt sa okrivljenim, podobne da izazovu strah kod maloletne oštećene, pa izreka prvostepene presude, po oceni ovog suda, sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Cenić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP koje predstavljaju zakonom dozvoljane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u smislu člana 485. stav 4. ZKP. Međutim, bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP branilac u zahtevu ne obrazlaže ukazivanjem na neku od procesnih situacija propisanih odredbom člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP u kojima se sudija ili sudija porotnik mora obavezno izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, već ukazuje na postojanje okolnosti koje izazivaju sumnju u nepristrasnost postupajućeg sudije Gorana Simića u prvostepenom postupku, što predstavlja povredu zakona iz člana 37. stav 2. ZKP, dok povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP obrazlaže navodima da sud nije pravilno odmerio kaznu okrivljenom s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude manja, što predstavlja povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, iz izloženih navoda proizilazi da branilac okrivljenog, advokat Ivan Cenić, u zahtevu samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, a suštinski ukazuje na povrede zakona iz člana 37. stav 2. i člana 441. stav 1. ZKP, u čije razmatranje se ovaj sud nije upuštao obzirom da navedene povrede zakona, kao i povreda zakona iz člana 440. ZKP, (na koju ukazuje navodima kojima na osnovu sopstvene ocene dokaza iznosi zaključke o psihičkom stanju maloletne oštećene), ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih okrivljeni i njegov branilac mogu podneti ovaj vanredni pravni lek.

Predmet razmatranja ovog suda, iz istih razloga, nisu bili ni navodi branioca, advokata Vladimira Mladenovića, kojima se osporavanjem ocene dokaza i činjeničnih utvrđenja nižestepenih sudova ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, kao i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP navodima da je izreka presude nerazumljiva, protivrečna sama sebi i razlozima presude i povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, koja je obrazložena navodima da sud nije pravilno cenio olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog dok je kod otežavajućih okolnosti samo citirao zakonski tekst, na koji način zahtevom ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ni povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Ivana Cenića i advokata Vladimira Mladenovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Bojana Paunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković