Rev 913/2024 3.19.1.25.1.4; posebna revizija

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 913/2024
24.01.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Senić advokat iz ..., protiv tuženog AD „Elektromreža Srbije“ Beograd, čiji je punomoćnik Srboljub Stefanović, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1937/23 od 10.10.2023. godine, u sednici održanoj 24.01.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1937/23 od 10.10.2023. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, reviziji tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1937/23 od 10.10.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 10942/2020 od 31.03.2023. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je povlačenje tužbe u delu kojim je traženo utvrđenje postojanja prava stvarne službenosti na poslužnom dobru koje je u svojini tužioca kp .. upisane u u ln. .. K.O. ..., u korist tuženog kao vlasnika povlasnog dobra. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu na ime naknade za uspostavljenu zakonsku stvarnu službenost prolaska dalekovoda na kp. .., upisane u u ln. .. K.O. ..., u merama i granicama bliže navedenim u tom stavu izreke, isplati iznos od 19.755,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 31.03.2023. godine do isplate. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 92.830,00 dinara po pravnosnažnosti presude, za slučaj docnje sa pripadajućom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.

Viši sud u Leskovcu je, presudom Gž 1937/23 od 10.10.2023. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i navedenu prvostepenu presudu potvrdio u stavu drugom i trećem izreke. (Očiglednu pogrešku u numeričkom navođenju broja pod kojim je doneta prvostepena presuda, drugostepeni sud može otkloniti u svako doba, primenom člana 362. ZPP, ispravkom drugostepene presude u izreci.)

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnim revizijama parničnih stranaka, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Povodom tražene pravne zaštite usled konstituisanja zakonske stvarne službenosti zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem iznad katastarske parcele u vlasništvu tužioca, dosuđena je naknada tužiocu na osnovu odredbe člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Odluka nižestepenih sudova o obavezi tuženog da tužiocu isplati naknadu i o pitanju zastarelosti prava na tu naknadu, doneta je u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23.01.2017. godine, o pravnom osnovu predmetnog potraživanja.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljeno u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 04.12.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 19.755,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinsko pravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku, kada je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim ovim zakonom, merodavna vrednost predmeta, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. tog člana Zakona, propisano je da se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir, ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju, revizija je izjavljena i protiv odluke o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju, koje ne čini glavno potraživanje, pa je revizija nedozvoljena.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković