Apelacioni sud u Nišu je nakon održane rasprave pred tim sudom doneo presudu Gž 361/22 od 06.12.2022. godine, kojom je u stavu prvom i drugom izreke ukinuo navedenu prvostepenu presudu i presudio tako što je odbio tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati i to: na ime izgubljene koristi njegovog Preduzeća za promet roba i usluga "Cvrčak" DOO Niš u iznosu od 1.824.473,00 dinara, sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom zaključno sa 18.09.2014. godine u iznosu od 1.791.823,74 dinara ili ukupno 3.616.296,74 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ukupan iznos počev od 19.09.2014. godine do isplate, na ime gubitka njegovog Preduzeća za promet roba i usluga "Cvrčak" DOO Niš za period od 01.04.2006. godine do 06.07.2010. godine iznos od 1.631.750,00 dinara sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom zaključno sa 18.09.2014. godine u iznosu od 1.402.435,24 dinara ili ukupno 3.034.185,24 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ukupni iznos počev od 19.09.2014. godine do isplate, na ime izgubljene vrednosti štamparskog fotokopirnog aparata marke „NASHUA TC 4345“ iznos od 47.559,60 dinara, na ime izgubljene vrednosti štamparskog fotokopirnog aparata „EISO RP 3105 ER“ iznos od 294.299,06 dinara, na ime izgubljene vrednosti faksa nepoznate marke - polovnog iznos od 9.176,46 dinara, na ime izgubljene vrednosti ispravljača „UPS“ iznos od 9.176,46 dinara, na ime izgubljene vrednosti monitora „SAMSUNG“ iznos od 9.176,46 dinara, na ime izgubljene vrednosti skenera „EPSON“ iznos od 9.176,46 dinara, na ime izgubljene vrednosti nevraćenog kućišta računara iznos od 41.300,00 dinara, na ime izgubljene vrednosti štampača „A34R-S 3166 A“ iznos od 31.199,95 dinara, na ime izgubljene vrednosti štampačke kopir mašine „PRIPORT VT 3800 RIKON“ iznos od 117.812,00 dinara, na ime izgubljene vrednosti knjigovezačke stege iznos od 10.191,34 dinara, na ime izgubljene vrednosti mašine za toplu plastifikaciju iznos od 40.765,37 dinara, na ime izgubljene vrednosti mašine za sečenje papira (knjigovezački nož) model „MAKSIMA 82cm“ iznos od 60.038,50 dinara, na ime izgubljene vrednosti mašine za sečenje papira (knjigovezački nož) model „MAKSIMA 82cm“ iznos od 102.507,93 dinara, na ime izgubljene vrednosti šivačice knjiga (tul mašine) iznos od 181.047,00 dinara, a sve ukupno 964.026,59 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.09.2014. godine, kao dana podnošenja tužbe do isplate i na ime plaćene naknade za ostavu knjigovezačke stege, mašine za toplu plastifikaciju, mašine za sečenje papira (knjigovezački nož) model „MAKSIMA 58cm“, mašine za sečenje papira (knjigovezački nož) model „MAKSIMA 82cm“ i šivačice knjiga (tul mašina) za period od 27.09.2005. godine do 30.07.2012. godine ukupan iznos od 924.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.09.2014. godine, kao dana podnošenja tužbe do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 504.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i prekoračenja tužbenog zahteva pred drugostepenim sudom.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23) - ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, nije učinjena povreda postupka iz člana 407. stav 1. tačka 5. ZPP na koju se revizijom ukazuje, jer drugostepeni sud nije prekoračio tužbeni zahtev.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je osnivač Privrednog društva za promet robe i usluga "Cvrčak" doo Niš koje posluje počev od 1995. godine čija je pretežna delatnost izdavanje knjiga, brošura, muzičkih knjiga i drugih publikacija i nad kojim preduzećem je dana 11.01.2010. godine pokrenut postupak likvidacije, a dana 06.07.2010. godine ovo preduzeće je usled likvidacije brisano kao privredni subjekt iz registra APR-a. Račun Preduzeća "Cvrčak" doo Niš je bio u blokadi od oktobra meseca 2005. godine kada je dobavljač ovog preduzeća - poslovni partner Preduzeće za promet i posredovanje sa p.o. "Veletrgovina" Niš, pustio na naplatu nedospelu menicu i ostao je u blokadi sve do likvidacije. Pravni sledbenik Privrednog društva "Cvrčak" doo je njegov jedini osnivač i vlasnik, ovde tužilac, koji će po sprovedenom brisanju privrednog društva iz registra privrednih subjekata, biti jedini vlasnik likvidacionih ostataka, kao i eventualno naknadno pronađene imovine društva.

U vreme dok je Privredno društvo „Cvrčak" DOO Niš bilo aktivno i obavljalo delatnost, 27.09.2005. godine u prostorijama doo "Cvrčak" u Nišu, izvršena je kontrola MUP-a i tržišne inspekcije, kada su zapisnički popisane i privremeno oduzete falsifikovane knjige i iste privremeno oduzete u upravnom postupku. Tužiocu nije izdato rešenje o privremenom oduzimanju robe (falsifikovanih knjiga) jer on nije vlasnik iste, a rešenjem Poreske uprave, Filijala Niš od 26.06.2006. godine, zabranjeno je vršenje delatnosti pravnom licu "Cvrčak" doo Niš, oduzeta je popisana roba i izvršeno pečaćenje poslovnog objekta.

Rešenjem istražnog sudije Opštinskog suda u Nišu Ki. br. 1304/05 od 29.09.2005. godine određeno je sprovođenje istrage protiv tužioca, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćeno korišćenje autorskog i drugog srodnog prava i krivično delo povrede prava iz socijalnog osiguranja i istim rešenjem je tužiocu određen pritvor. Rešenjem Opštinskog suda u Nišu Kv. br. 698/05 od 14.10.2005. godine tužiocu je pritvor ukinut i naloženo da se odmah pusti na slobodu. Rešenjem Osnovnog suda u Nišu K. br. 2609/10 od 06.02.2011. godine obustavljen je krivični postupak protiv tužioca zbog krivičnog dela neovlašćeno korišćenje autorkog dela ili predmeta srodnog prava kao saizvršioca i za krivično delo neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava, usled apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Nakon okončanog krivičnog postupka tužilac je dana 09.07.2012. godine MUP- u podneo zahtev za povraćaj oduzetih predmeta po potvrdi br. 106/2005 od 27.09.2005. godine. Tužiocu je 30.07.2012. godine od strane MUP-a vraćen deo privremeno oduzetih stvari, i to: dva fotokopirna aparata marke "Nashuatec 4345" i "Riso RR 3105ER", faks nepoznate marke, ispravljač, monitor Samsung, skener Epson, šgampač AZ 4R-SZ 166A, kopir mašine Rroport VT 3800 Ricoh, uz naznaku da su određene stvari (knjigovezačka stega, mašina za toplu plastifikaciju, mašina za sečenje papira - dva komada od 58 i 82 cm i šivačica papira) koje se takođe vraćaju tužiocu, bile u državini tužioca, jer su ostavljene tužiocu na čuvanje, dok su kutija plave boje sa 17 SD-a i 9 disketa i kućište računara u toku krivičnog postupka poslati na veštačenje, te je naznačeno da će ove stvari tužiocu biti vraćene kasnije. Navedena sredstva tužiocu su oduzeta dana 27.09.2005. godine, a vraćena dana 30.07.2012. godine. Radi čuvanja knjigovezačke stege, mašine za toplu plastifikaciju, dve mašine za sečenje papira od 58 cm i 82 cm i šivačice papira tužilac je sa BB dana 01.11.2005. godinr zaključio ugovor o zakupu poslovnog prostora, za koji je plaćao zakupninu u iznosu od 100,00 evra mesečno u dinarskoj protivvrednosti. BB je po osnovu zakupnine uzeo od tužioca jednu mašinu - nož za sečenje papira od 80 cm proizvođača Maksima. Ostale mašine tužilac je kasnije izneo iz prostorija.

Ovako utvrđeno činjenično stanje rezultat je ocene dokaza izvedenih od strane drugostepenog suda, koji je postupio u skladu sa odredbama člana 383. stav 3. i 4. ZPP i po svojim ovlašćenjima ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima, primenom člana 387. stav 1. tač. 6. istog zakona. Drugostepeni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nema odgovornosti tužene u smislu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer nije utvrđena uzročno-posledična veza između vršenja dužnosti službenog lica i prouzrokovane štete, jer tužilac nije dokazao da je šteta nastupila zbog nezakonitog i nepravilnog rada državnog organa koji su postupali u okviru zakonskih ovlašćenja, a sama okolost da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja ne predstavlja povredu dužnosti vršenja funkcije državnog organa na štetu tužioca.

Izmakla korist Privrednog društva "Cvrčak" doo Niš za period od 29.09.2005.godine do likvidacije u ukupnom iznosu od 3.616.296,74 dinara i nastali gubitak u poslovanju istog društva za period od 01.04.2006. godine do brisanja privrednog društva u ukupnom iznosu od 3.034.185,25 dinara, kao i umanjenje vrednosti pokretnih stvari usled amortizacije i troškovi zakupa prostora za smeštaj pojedinih mašina koje su tužiocu ostavljene na čuvanje u ukupnom iznosu od 924.000,00 dinara, ne mogu biti posledica nezakonitih i nepravilnih radnji ograna tužene Republike Srbije, već suprotno, posledica su nezakonitih radnji samog tužioca, koji je prihvatio obavljanje posla za koji je znao da ga ne sme obavljati bez posebnih dozvala od strane nosilaca autorskog i drugih srodnih prava. Izgubljena dobit i gubitak u poslovanju Privrednog drupggva "Cvrčak" doo Niš posledica su privremenog oduzimanja osnovnih sredstava za rad ovog društva, a ne neosnovanog lišenja slobode tužioca u trajanju od 16 dana, a koja sredstva su oduzeta na zakonit način, imajući u vidu zatečeno stanje u prostorijama ovog privrednog društva. Osim toga, navedenom privrednom društvu je u upravnom postupku rešenjem Poreske uprave, Filijala Niš od 26.06.2006. god. zabranjeno vršenje delatnosti, nevezano za krivični postupak koji se vodio protiv tužioca, a tužilac nije dokazao da je navedeno rešenje ukinuto, preinačeno ili stavljeno van snage u periodu za koji potražuje naknadu izgubljene dobiti i naknadu ostvarenog gubitka ovog privrednog društva. Takođe, umanjenje vrednosti opisanih pokretnih stvari za period od privremenog oduzimanja po potvrdi od 27.09.2005. godine do vraćanja tužiocu 30.07.2012. god., u ukupnom iznosu od 964.026,59 dinara, ne može se staviti na teret tuženoj, obzirom da navedene stvari nisu oštećene u periodu dok su bile u posedu tužene, već se radi o uobičajenoj amortizaciji ovih sredstava koja bi svakako nastupila u ovom periodu i da iste stvari nisu bile oduzete od tužioca.

Po oceni Vrhovnog suda, revizija nije osnovana u osporavanju pravilnosti primene materijalnog prava.

Članom 154. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, broj 29/78...“Službeni glasnik RS“, broj 18/20) - ZOO, propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu, dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Prema članu 155. ZOO, šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta).

Odredbom člana 172. stav 1. ZOO, propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Odgovornost tužene države kao pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njen organ postoji kada je trećem licu šteta prouzrokovana u vršenju ili u vezi sa vršenjem funkcija državnog organa, te kada je šteta nastala kao posledica takvog rada organa koji se može smatrati prekoračenjem, zloupotrebom ili pogrešnom primenom datih ovlašćenja. Potrebno je da je njen organ postupao nezakonito (postupanje suprotno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, kao i propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt primeni) ili da je postupao nepravilno (postupanje protivno uobičajenom i propisanom načinu obavljanja delatnosti koje nije u skladu sa opštim normama u vršenju službe) i da se takvo postupanje prema nastaloj šteti odnosi kao uzrok prema posledici (uzročno- posledična veza). Organ koji postupa u okviru zakonskih ovlašćenja nije odgovoran za štetu propisanu članom 172. stav 1. ZOO.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 172. ZOO. Sama činjenica da je protiv tužioca vođen krivični postupak, koji je na kraju obustavljen, nije dovoljna za zaključak da postoji nepravilan i nezakonit rad organa tužene, s obzirom da su organi tužene postupali u okviru zakonom datih ovlašćenja. Pokretanje i vođenje krivičnog postupka predstavlja upotrebu legalnih pravnih sredstava protiv mogućih i potencijalnih učinilaca krivičnih dela i podrazumeva zakonitu proceduru, tokom koje su okrivljeni zaštićeni pretpostavkom nevinosti. Primena pravnih sredstava ne predstavlja nepravilan i nezakonit rad ni u situaciji kada je okrivljeni oslobođen optužbe, kada je optužba odbijena ili postupak obustavljen. Imajući u vidu sadržinu postavljenog tužbenog zahteva, na tužiocu je bio teret dokazivanja konkretnog propusta u radu organa tužene i radnji preduzetih na njegovu štetu koje se mogu pravno standardizovati nezakonitim i nepravilnim radom i postojanjem uzročno-posledične veze između takvih radnji i predmetne štete, a koje tvrdnje tužilac nije dokazao. Dakle, u odsustvu konkretno utvrđenih protivpravnih postupaka od strane organa tužene tokom pokretanja i trajanja krivičnog postupka, činjenica da je krivični postupak okončan bez osuđujuće presude, sama po sebi, nije dovoljna za zaključak o postojanju nepravilnog i nezakonitog rada organa tužene, pa tužilac prema opštim odredbama člana 172. ZOO, nema pravo na naknadu štete koju potražuje. Zbog navedenog, neosnovani su navodi revizije da se nepravilan i nezakonit rad organa tužene ogleda u činjenici da tužena nije dokazala krivicu tužioca za krivično delo koje mu je bilo stavljeno na teret. Tužilac ne navodi da je tražio zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, pa trajanje krivičnog postupka koje je rezultiralo njegovom obustavom ne vodi odgovornosti tužene u smislu odredbe člana 172. ZOO u parničnom postupku.

Naime, tužilac u toku postupka nije pružio niti predložio dokaze na okolnost da je upravo tužena svojim postupanjem i radnjama odgovorna za dugo trajanje krivičnog postupka prema tužiocu, koji je na kraju obustavljen zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Razlog dugog trajanja krivičnog postupka može se ogledati u spoljnim činiocima, kao i radnjama trećih lica na koje tužena ne može uticati, čak i kada postupa u zakonskim okvirima svojih ovlašćenja.

Neosnovani su navodi revizije da su oduzeta sredstva za rad tužioca pretrpela propadanje usled neadekvatnog čuvanja, a kod utvrđenog da umanjenje vrednosti opisanih pokretnih stvari za period od privremenog oduzimanja po potvrdi od 27.09.2005. godine do vraćanja tužiocu 30.07.2012. godine, predstavlja uobičajnu amortizaciju ovih sredstava, pri čemu navedene stvari nisu oštećene dok su bile u posedu tužene.

Sledom navedenog, kako tužilac u smislu člana 231. ZPP nije dokazao da postoje elementi koji vode odgovornosti za građanskopravni delikt tužene države, pravilno je odbijen postavljeni tužbeni zahtev.

Prilikom donošenja odluke, ovaj sud je cenio ostale revizijske navode, ali je zaključio da isti nisu od uticaja na drugačiju odluku, jer je drugostepena presuda doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Sa iznetih razloga, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković