.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 1070/2024
17.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bojane Paunović, predsednika veća, Dijane Janković, Milene Rašić, Aleksandra Stepanovića i Slobodana Velisavljevića, članova veća, sa savetnikom Mašom Denić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela uvreda u sticaju iz člana 170. stav 1. u vezi člana 60. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dimitrija Vukašina, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Bečeju K 161/22 od 23.10.2023. godine i Kv 460/23 od 19.01.2024. godine, u sednici veća održanoj 17.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dimitrija Vukašina, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Bečeju K 161/22 od 23.10.2023. godine i Kv 460/23 od 19.01.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Bečeju K 161/22 od 23.10.2023. godine advokatu Vukašin Dimitriju dosuđen je na ime nagrade za rad iznos od 472.500,00 dinara i obavezani su privatni tužioci da u roku od 30 dana po pravnosnažnosti rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja, isplate advokatu Vukašin Dimitriju u jednakim delovima navedeni iznos, odnosno svaki od privatnih tužilaca iznos od 31.500,00 dinara, na tekući račun naveden u izreci, dok je zahtev za dosudu nagrade za rad advokata, preko dosuđenog iznosa odbijen kao neosnovan.
Rešenjem Osnovnog suda u Bečeju Kv 460/23 od 19.01.2024. godine, usvojena je u celini žalba punomoćnika oštećenih, tako što je nagrada za rad braniocu okr. AA obračunata po Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Sl.glasnik RS“ br.121/2012, 99/2020, 37/2021), a žalba branioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja, delimično usvojena tako što je dosuđen iznos od 27.000,00 dinara na ime sastava žalbe od 28.08.2023. godine, te je rešenje Osnovnog suda u Bečeju K 161/22 od 23.10.2023. godine, preinačeno u prvom i drugom stavu izreke, odnosno dosuđeno je na ime nagrade za rad branioca ukupan iznos od 291.000,00 dinara, dok je u preostalom delu žalba branioca odbijena i prvostepeno rešenje potvrđeno. Privatni tužioci su obavezani da u roku od 30 dana, od pravnosnažnosti rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja, plate advokatu Vukašin Dimitriju u jednakim delovima iznos naveden u izreci rešenja, odnosno svaki po 19.400,00 dinara na tekući račun naveden u izreci. Zahtev za dosudu nagrade za rad branioca AA preko dosuđenog iznosa a do traženog, je odbijen kao neosnovan.
Branilac okrivljenog AA, advokat Dimitrije Vukašin, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev, ukine pobijano prvostepeno rešenje u odbijajućem delu i predmet vrati Osnovnom sudu u Bečaju na ponovno odlučivanje.
Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 482 stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.
Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Vrhovni javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo preko branioca.
Odredbom člana 71. tačka 5) ZKP propisano je da branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni. To znači da su prava branioca ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni, iz čega sledi da je branilac ovlašćen da procesne radnje, dakle i podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti kao vanrednog pravnog leka, preduzima isključivo u korist okrivljenog.
Iz navoda zahteva proizlazi da je branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podneo u svoje ime i u svoju korist, u pogledu sopstvene nagrade i troškova koje je imao kao advokat, odnosno isključivo u svoje ime i za svoj račun, na šta u smislu citiranih zakonskih odredbi nije ovlašćen, zbog čega je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti odbacio kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Maša Denić, s.r. Bojana Paunović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
