Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž 5600/22 od 19.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8254/19 od 02.02.2022. godine, ispravljenu rešenjem tog suda od 15.09.2022. godine, u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči saglasno članu 404. Zakona o parničnom postupku, kao izuzetno dozvoljenoj.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Saglasno članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 10/23), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete zbog nezakonite obustave isplate porodične invalidnine tužilji na osnovu konačnog rešenja nadležnog organa tužene kojim joj je to pravo priznato. Odluka nižestepenih sudova je u skladu sa sudskom praksom o tome da je osnov potraživanja tužilje naknada štete, što znači da dospeva od trenutka nastanka štete na osnovu člana 186. Zakona o obligacionim odnosima. Iz navedenih razloga, nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23).

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužilje (iznos od 791.336,00 dinara), ne prelazi navedenu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužene nije dozvoljene u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23).

Zahtev tužilje za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju je odbijen, budući da se ne radi o potrebnom trošku u smislu odredbe člana 154. stav 2. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković