Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 104/24 od 09.05.2024. godine usvajanjem žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu, preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu K 247/23 od 23.10.2023. godine, u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenog AA zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 3 (tri) meseca. Žalba branioca okrivljenog AA, odbijena je kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA i to:

- advokat Ivan Simonović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijanu presudu preinači tako što će okrivljenog osuditi na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koja će se izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, i

- advokat Srećko Mitrić, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijanu presudu „ukine i preinači je u pogledu izrečene sankcije ili predmet vrati na ponovno suđenje Osnovnom sudu u Nišu“.

Vrhovni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Simonovića, neosnovan je u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca, advokata Srećka Mitrića, nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, Ivan Simonović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ. Prema navodima zahteva, drugostepeni sud je prilikom odmeravanja kazne okrivljenom kao otežavajuće okolnosti vrednovao brojnost i vrstu povreda koje je oštećena zadobila, zatim da je okrivljeni vozio brzinom koja je znatno veća od dozvoljene i pod dejstvom alkohola u koncentraciji većoj od 2 promila, što je odlika nasilničke vožnje, a što su, prema mišljenju branioca, obeležja krivičnog dela za koja je okrivljeni oglašen krivim i koje saglasno odredbi člana 54. stav 3. KZ, sud ne može uzeti u obzir kao otežavajuće okolnosti.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP postoji, između ostalog, kada je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, odnosno ukoliko sud izrekne vrstu kazne koja nije dopuštena po zakonu ili koja nije predviđena za određeno krivično delo, ili ako prekorači najmanju ili najveću meru propisane kazne, ili ako izrekne sporednu kaznu kada to nije dopušteno, odnosno ne izrekne sporednu kaznu kada je njeno izricanje obavezno.

Odredbom člana 54. stav 3. KZ propisano je da se okolnost koja je obeležje dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Odredbom člana 297. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 35/19 koji se primenjuje od 01.12.2019. godine) propisano je, između ostalog, da će ako je usled dela iz člana 289. stav 1. ovog zakonika nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera, učinilac kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Vrhovni sud nalazi da je drugostepeni sud okrivljenom AA kaznu zatvora odmerio u granicama koje su propisane za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ imajući u vidu svrhu kažnjavanja i okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti).

Iz spisa predmeta proizilazi da je odlučujući o žalbi javnog tužioca, drugostepeni sud, ispitujući odluku o kazni, našao da je prvostepeni sud pravilno okrivljenom kao olakšavajuće okolnosti cenio priznanje krivičnog dela, izraženo iskreno kajanje, nadoknadu štete oštećenoj, raniju neosuđivanost, okolnost da je i sam povređen u saobraćajnoj nezgodi i da je pružio pomoć svojoj devojci, oštećenoj BB, koja je zadobila tešku telesnu povredu, nalazeći pritom, da je od strane prvostepenog suda okrivljenom pravilno cenjena kao otežavajuća okolnost vožnja pod dejstvom alkohola u koncentraciji od 2,16 mg/ml, koja odgovara stanju potpune alkoholisanosti, imajući pritom u vidu da je reč o koncentraciji alkohola koja je daleko veća od 0,30 mg/ml, koja je dovoljna da se smatra da je vozač pod dejstvom alkohola. Osim navedene otežavajuće okolnosti, drugostepeni sud je okrivljenom kao otežavajuće okolnosti cenio brojnost i vrstu povreda u okviru teške telesne povrede koju je zadobila oštećena BB, a koju čine brojni prelomi rebara i kostiju, nagnječina glave, potres mozga, povrede plućnog tkiva i maramice, zatim to što je okrivljeni kritičnom prilikom vozilom upravljao brzinom većom od 90 km/čas koja značajno odstupa od dozvoljene brzine za kretanje vozila na tom putu, a koja iznosi 40 km/čas, to da je vožnja pod dejstvom alkohola u koncentraciji većoj od 2,00 mg/ml odlika nasilničke vožnje i što je kritične večeri konzumirao alkohol iako je znao da mu predstoji vožnja kući i da treba da preveze i svoju devojku, oštećenu BB.

Konstatujući navedene okolnosti, drugostepeni sud je cenio intenzitet narušavanja telesnog integriteta oštećene i grubo kršenje saobraćajnih propisa od strane okrivljenog po više osnova, što su okolnosti koje očigledno prevazilaze meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, pa je drugostepeni sud, prilikom odmeravanja kazne okrivljenom, ove okolnosti mogao da uzme u obzir kao otežavajuće, u smislu člana 54. stav 3. KZ.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je prilikom odmeravanja kazne okrivljenom AA krivični zakon pravilno primenjen, pa su suprotni navodi zahteva njegovog branioca, advokata Ivana Simonovića, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je i drugi branilac okrivljenog AA, advokat Srećko Mitrić, i to zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP ističući da drugostepeni sud nije pravilno odmerio kaznu zatvora okrivljenom, s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, koje u zahtevu navodi i obrazlaže uz iznošenje sopstvene ocene da na strani okrivljenog postoje naročito olakšavajuće okolnosti koje ukazuju na to da se i ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja, na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP ne predstavlja zakonski razlog propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Srećka Mitrića, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanom presudom drugostepenog suda nije učinjena povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Simonovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav. 1 ZKP, odbio taj zahtev, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Srećka Mitrića, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Bojana Paunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković