Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijanog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, promenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Pravnosnžanom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi čl. 104, 105, 107, 171. i 172. Zakona o radu, obavezan je tuženi da tužilji za period od 01.03.2019. godine do 14.06.2019. godine isplati razliku između pripadajuće zarade shodno članu 7. Ugovora o radu od 15.12.2016. godine i zarade koja joj je u spornom periodu obračunata i isplaćena u skladu sa članom 3. Aneksa br.2 Ugovora o radu od 14.06.2019. godine i da u korist tužilje na iznose izgubljene zarade uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za PIO, doprinose za zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Tužilji je ponuđeno zaključenje Aneksa br.1. Ugovora o radu od 25.12.2018. godine kojim bi se izmenio (smanjio) iznos osnovne zarade tužilje i iznos standardnog učinka naplaćene premije osiguranja koji bi tužilja za osnovnu zaradu morala da ostvari, koji Aneks ugovora o radu tužilja nije potpisala, pa kako taj Aneks ugovora kojim bi tužilji bio izmenjen način obračuna osnovne zarade nije stupio na snagu, tuženi je bio u obavezi da u spornom periodu tužilji obračuna zaradu u skladu sa važećim Ugovorom o radu od 15.12.2016. godine, što nije učinio.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je su nižestepene presude u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizije nisu dozvoljene.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. (član 403. st.1.i 3.)

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 15.10.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 2.670.047,06 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužilji ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković