Rev2 2641/2024 3.19.1.25.1.4; 3.19.1.10

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2641/2024
03.10.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz sela ... – ..., čiji je punomoćnik Aleksa Tomić, advokat iz ..., protiv tuženog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, Beograd, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1553/24 od 17.04.2024. godine, u sednici održanoj 03.10.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1553/24 od 17.04.2024. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1553/24 od 17.04.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1553/24 od 17.04.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3122/21 od 16.11.2023. godine u stavovima prvom, drugom i šestom izreke kojima je odlučeno o glavnoj stvari u stavu sedmom izreke, kojim je tuženi obavezan da tužilji nadoknadi parnične troškove od 163.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i prvostepena presuda potvrđena u stavovima četvrtom i petom izreke kojima je odlučeno o glavnoj stvari. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu odluke o troškovima postupka, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog ujednačavanja sudske prakse – član 404. ZPP.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju. Zahtev za naknadu troškova nije postvila.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujedanačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni sud je našao da za odlučivanje nisu ispunjeni uslovi iz citirane zakonske odredbe. Rešenje kojim se odlučuje o zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka donosi se na osnovu odredaba Zakona o parničnom postupku. Ovim procesnim zakonom su regulisana pravila odlučivanja o zahtevima stranaka za naknadu troškova. Prema ovim pravilima, odluka o troškovima postupka uslovljena je ocenom suda o opravdanosti nastanka troškova pokretanjem i vođenjem sudskog postupka, uzimanjem u obzir relevantnih okolnosti o pretprocesnom i procesnom držanju stranaka. Imajući u vidu da se revizijom pobija odluka o troškovima postupka koju su nižestepeni sudovi zasnovali na odredbama članova 153. stav 2. i 154. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji protiv ovog rešenja.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana je propisano da se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev. Pravo na podnošenje revizije u smislu citiranih odredaba ocenjuje se stanovišta vrednosti glavnog potraživanja, a ne sporednih potraživanja među koja spadaju i troškovi postupka.

Imajući u vidu da je revizija izjavljena protiv odluke o troškovima postupka, koja ne čini glavni zahtev, i koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti po članu 420. ZPP, revizija je nedozvoljena.

Stoga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković