Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 29481/2023
13.03.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milka Canić, advokat iz ..., protiv tuženog Privrednog društva za proizvodnju, promet i inženjering i usluge „ZIPP“ d.o.o. Paraćin, čiji je punomoćnik Aleksandar Tasić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1868/23 od 05.07.2023. godine, ispravljene rešenjem tog suda Gž 1868/23 od 09.08.2023. godine, u sednici održanoj 13.03.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1868/23 od 05.07.2023. godine, ispravljene rešenjem tog suda Gž 1868/23 od 09.08.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1868/23 od 05.07.2023. godine, ispravljene rešenjem tog suda Gž 1868/23 od 09.08.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1868/23 od 05.07.2023. godine, ispravljenom rešenjem tog suda Gž 1868/23 od 09.08.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Jagodini P 4959/21 od 13.04.2023. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilac vlasnik i da ima pravo isključive privatne svojine po osnovu gradnje na dvosobnom stanu u stambeno-poslovnoj zgradi .. na katastarskoj parceli .. u KO Jagodina, u ulici ... (raniji naziv ulice ...), broj objekta 1, broj ulaza .., evidencioni broj .., na trećem spratu, označen kao posebni deo broj .. (na licu mesta oznaka stana broj ..), korisne površine upisane u listu nepokretnosti .. za KO Jagodina od 47 m2, a stvarne površine (po nalazu veštaka građevinske struke) 43,60 m2, te tuženi obaveže da trpi da se tužilac upiše kao vlasnik ove nepokretnosti u knjigama kod Službe za katastar nepokretnosti u Jagodini; odbačena kao nedozvoljena tužba u delu kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je po osnovu gradnje stekao pravo državine na opisanom dvosobnom stanu, te da se tuženi obaveže da trpi da se on upiše kao vlasnik u knjigama kod Službe za katastar nepokretnosti u Jagodini; tužilac obavezan da tuženom nadoknadi parnične troškove od 127.275,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, u smislu člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijanom presudom odbijen je tužbeni zahtev za sticanje svojine, odnosno odbačena tužba za utvrđenje prava državine na spornom dvosobnom stanu po osnovu sopstvene gradnje, u čiji posed je tužilac stupio na osnovu zaključenog ugovora o zakupu na neodređeno vreme sa svojim poslodavcem od 17.07.1998. godine, a koji mu je od strane poslodavca otkazan. Tuženi je po osnovu zaključenog ugovora o zajedničkoj gradnji i obavljenih investicionih poslova sa poslodavcem tužioca stekao pravo svojine na spornom stanu i njegovo vlasništvo je utvrđeno pravnosnažnom presudom.

Po opšteprihvaćenom stanovištu u praksi Vrhovnog suda, za sticanje prava svojine u smislu člana 24. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa potrebno je da je graditelj savestan i da je vlasnik nepokretnosti znao za gradnju i da se tome nije protivio. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje u ovom postupku, razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude i navedeno merodavno pravo, po oceni Vrhovnog suda ne postoje pravna pitanja zbog kojih bi u konkretnom slučaju postojala potreba da se o izjavljenoj reviziji odluči kao o posebnoj, pa je odluka u stavu prvom izreke doneta na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.