Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog po osnovu Ugovora o radu broj ... od 06.01.2004. godine sa pripadajućim aneksom. Pobijanim rešenjem od 15.04.2019. godine, tuženi je otkazao tužiocu ugovor o radu sa pripadajućim aneksom, zbog povrede radne obaveze iz člana 9. stav 1. alineja 13. ugovora o radu u vezi sa članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, a zbog neopravdanog izostajanja sa posla u periodu od 03.12.2018. godine do 10.12.2018. godine. Pre donošenja pobijanog rešenja tuženi je tužiocu 07.02.2019. godine dostavio Upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Tužilac nije obavestio svog pretpostavljenog, niti je dostavio izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad u periodu od 03.12.2018. godine do 10.12.2018. godine. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka neuropsihijatrijske struke, tužilac je lečeni alkoholni zavisnik, koji je u periodu nedolaska na posao bio u recidivu alkoholne zavisnosti, u stanju alkoholne opijenosti, a njegova sposobnost da shvati značaj nedolaska na posao i neobaveštavanja poslodavca o razlozima sprečenosti i mogućnosti da izgubi posao, bila je smanjena do stepena bitnog, ali ne i bitno. Tužilac je dana 03.12.2018. godine mogao da se javi svom poslodavcu da neće doći na posao, ali je olako shvatio da ima slobodne dane kojima će opravdati izostanak.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, na osnovu odredaba člana 179. stav 2. tačka 5. i stav 3. tačke 2. i 8., kao i odredbe člana 103. Zakona o radu, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu, jer je ostvaren osnov za otkaz ugovora o radu tužiocu zbog učinjene povrede radne obaveze i radne discipline. Tužilac je u periodu od 03.12.2018. godine do 10.12.2018. godine izostao sa posla, iako je imao svest o tome da izostanak predstavlja povredu radne obaveze, pri čemu je osporeno rešenje o otkazu doneto u propisanom roku, u formi predviđenoj zakonom i od strane ovlašćenog lica uz prethodno dostavljanje tužiocu pisanog upozorenja, pa je postupak davanja otkaza od strane poslodavca bio zakonit.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se spornom prilikom u radnjama tužioca stekla obeležja povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5 i stav 3. tačke 2. i 8. Zakona o radu.

Odredbom člana 179. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to: ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno Ugovorom o radu (stav 2. tačka 5.); poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to: ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona (stav 3. tačka 2.); ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (stav 3. tačka 8.).

Ugovorom o radu je predviđeno, između ostalog, da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to: neopravdano izostane sa posla tri uzastupna radna dana ili pet radnih dana sa prekidima u toku godine (član 9. stav 1. alineja 13.).

Iz sadržine navedenih zakonskih odredbi proizlazi da je krivica osnov odgovornosti zaposlenog za povredu radne obaveze koja se ogleda u neopravdanom izostajanju sa posla tri uzastupna radna dana ili pet radnih dana sa prekidima u toku godine, pri čemu je teret dokazivanja postojanja činjenica koje formiraju otkazni razlog na strani poslodavca. U konkretnom slučaju, tuženi je dokazao u čemu se sastoji krivica tužioca, s obzirom da je tužilac izostao sa posla u periodu od 03.12.2018. godine do 10.12.2018. godine, a o izostanku nije obavestio svog pretpostavljenog niti je dostavio izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad. Tužilac je lečeni alkoholni zavisnik, ali njegova sposobnost da shvati značaj nedolaska na posao i neobaveštavanja poslodavca o razlozima sprečenosti, bila je smanjena do stepena bitnog, ali ne i bitno i tužilac je imao svest o tome da izostanak predstavlja povredu radne obaveze.

Navodi revizije da je praksa poslodavca da se „zarađeni dani“ kompenzuju sa izlascima sa posla ne isključuju postojanje činjenica koje su formirale otkazni razlog u konkretnom slučaju.

Navodi revizije kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP i osporavanje ocene izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova se faktički osporava utvđeno činjenično stanje, što ne može predstavljati revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković