Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., opština ..., čiji je punomoćnik Ivan Ivanković advokat iz ..., protiv tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd - Ogranak RB „Kolubara“ Lazarevac, radi naknade štete, odlučujući o zahtevima tužioca za ispravku presude Vrhovnog suda Rev2 2358/2023 od 02.11.2023. godine i donošenje dopunskog rešenja o troškovima parničnog postupka, u sednici veća održanoj dana 19.09.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ISPRAVLJA SE presuda Vrhovnog suda Rev2 2358/2023 od 02.11.2023. godine, u stavu trećem izreke, tako što se obavezuje tuženi, da na ime troškova postupka, isplati tužiocu iznos od 221.177,00 dinara, umesto iznosa od 203.177,00 dinara.

U preostalom delu navedena presuda ostaje neizmenjena.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu naknadi troškove za sastav zahteva za ispravku presude u iznosu od 13.500,00 dinara, u roku od 8 dana od prijema otpravka ovog rešenja.

ODBIJA SE, kao neosnovan, predlog tužioca za donošenje dopunskog rešenja o troškovima parničnog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Vrhovnog suda Rev2 2358/2023 od 02.11.2023. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 766/23 od 01.03.2023. godine. Stavom drugim izreke, preinačene su presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 766/23 od 01.03.2023. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2734/19 od 16.06.2022. godine, ispravljena rešenjem tog suda P1 2734/19 od 14.11.2022. godine, tako što je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu, na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada u periodu od jula 2016. godine zakljčno sa majem 2019. godine, isplati određene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u ovom stavu izreke, kao i da na dosuđene novčane iznose uplati za tužioca doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Republičkom fondu za PIO. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da na ime troškova postupka isplati tužiocu iznos od 203.177,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Prilikom izrade otpravka presude Vrhovnog suda Rev2 2358/2023 od 02.11.2023. godine, u stavu trećem izreke, usled očigledne greške u računanju, umesto iznosa od 221.177,00 dinara, koji se dobija sabiranjem iznosa troškova postupka priznatih tužiocu u obrazloženju presude, naveden je iznos od 203.177,00 dinara, zbog čega je Vrhovni sud, primenom člana 362. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011….10/2023) odlučio kao u stavovima prvom i drugom izreke.

Tužiocu pripada pravo na naknadu troškova za sastav zahteva za ispravku presude u iznosu od 13.500,00 dinara, primenom Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, pa je primenom čl. 153, 154. i 163. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Podneskom od 02.09.2024. godine tužilac je predložio donošenje dopunskog rešenja o troškovima parničnog postupka, kojim bi se, pored dosuđenih troškova postupka, obavezao tuženi da tužiocu naknadi i troškove za sastav tri obrazložena podneska pisana od strane punomoćnika iz reda advokata, kao i putne troškove i troškove odsustvovanja punomoćnika advokata iz kancelarije.

Odlučujući o podnetom predlogu, primenom člana 356. u vezi člana 366. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da predlog tužioca za donošenje dopunskog rešenja o troškovima postupka nije osnovan.

Odredbom člana 153. stav 1. ZPP je propisano da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove. Odredbom člana 154. stav 1. ZPP je propisano da će sud prilikom odlučivanja koji će troškovi da se naknade stranci da uzme u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. O tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o iznosu troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti.

U konkretnom slučaju, Vrhovni sud je presudom Rev2 2358/2023 od 02.11.2023. godine, ispravljenom ovim rešenjem, dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, preinačio nižestepene presude i usvojio postavljeni tužbeni zahtev i primenom člana 165. stav 2. ZPP odlučio o zahtevu tužioca za naknadu troškova celog postupka, tako što je obavezao tuženog da tužiocu naknadi troškove u ukupnom iznosu od 221.177,00 dinara i to za sastav tužbe u iznosu od 9.000,00 dinara, za pristup punomoćnika tužioca na tri održana ročišta u iznosu od po 10.500,00 dinara i četiri neodržana ročišta u iznosu od po 6.000,00 dinara, troškove veštačenja u iznosu od 6.000,00 dinara, sudsku taksu na tužbu u iznosu od 3.900,00 dinara, sudsku taksu na prvostepenu presudu u iznosu od 12.722,00 dinara, za sastav žalbe u iznosu od 18.000,00 dinara, sudsku taksu na žalbu i odluku po žalbi u iznosu od po 12.722,00 dinara, za sastav revizije u iznosu od 27.000,00 dinara, sudske takse za reviziju u iznosu od 25.444,00 dinara i sudsku taksu na odluku po reviziji u iznosu od 38.167,00 dinara u smislu odredbe člana 153. stav 1, 154, 162. i 163. ZPP i primenom Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama. Prilikom odlučivanja, Vrhovni sud je imao u vidu postavljeni i opredeljeni zahtev tužioca za naknadu drugih troškova, ali je ceneći sve okolnosti odlučio da se ne radi o troškovima koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Shodno navedenom, zahtev tužioca za donošenje dopunskog rešenja o troškovima postupka nije osnovan. Posledično nije osnovan ni zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav predloga za donošenje dopunskog rešenja o troškovima postupka, pa je Vrhovni sud primenom člana 356. stav 2. u vezi člana 366. ZPP doneo odluku kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća- sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković