.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15599/2023
22.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovana Krstić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Leskovca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Leskovca, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2919/22 od 20.02.2023. godine, u sednici održanoj 22.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2919/22 od 20.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 4429/21 od 30.06.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete nastale 20.01.2021. godine isplati: za pretrpljene fizičke bolove 35.000,00 dinara, za pretrpljeni strah 30.000,00 dinara, za duševne bolove zbog naruženosti 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.06.2022. godine do isplate, kao i na ime materijalne štete na ime izdavanja lekarskog uverenja, pruženih usluga od strane Opšte bolnice Leskovac i kupljenog tetagrama, ukupno 6.134,61 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kako je izrekom navedeno. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, višak tužbenog zahteva tužioca od traženih 40.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova do dosuđenih 35.000,00 dinara, od traženih 35.000,00 dinara do dosuđenih 30.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha i od traženih 35.000,00 dinara do dosuđenih 30.000,00 dinara na ime duševnih bolova. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da na ime troškova postupka isplati tužiocu 69.945,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 46.000,00 dinara od docnje do isplate.
Viši sud u Leskovcu je presudom Gž 2919/22 od 20.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio, kao neosnovanu, žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke u delu dosuđene naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog fizičkog bola u iznosu od 35.000,00 dinara i pretrpljenog straha u iznosu od 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.06.2022. godine, kao i u delu dosuđene materijalne štete. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti u iznosu od 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.06.2022. godine. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati 55.090,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 46.000,00 dinara od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, stav drugi izreke prvostepene presude ostaje neizmenjen.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju kojom pobija stav drugi izreke navedene pravnosnažne presude zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije, na osnovu odredbe člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 18/20), i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su sporovi male vrednosti oni u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda donete u postupku o sporu male vrednosti nije dozvoljena revizija.
Tužbu radi naknade materijalne i nematerijalne štete tužilac je podneo 30.03.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 116.135,00 dinara.
Imajući u vidu da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u kom, u smislu odredbe člana 479. stav 6. u vezi člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena.
Preinačenje prvostepene presude nije od uticaja na ocenu dozvoljenosti revizije na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, jer se ta odredba primenjuje samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, ali ne i u sporovima u kojima je posebnim odredbama Zakona o parničnom postupku ili posebnim zakonom određeno da revizija protiv odluke o toj vrsti sporova nije dozvoljena, što je ovde slučaj.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
