Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1843/23 od 06.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i prvostepena presuda potvrđena u delu stava drugog izreke, kojim je obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode, isplati 2.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.10.2022. godine do isplate, kao i u stavu trećem izreke (odbijajući deo tužbenog zahteva i zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate). Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u preostalom delu stava drugog izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled neosnovanog lišenja slobode, isplati još 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.10.2022. godine do isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova prvostepenog postupka isplati 225.600,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova drugostepenog postupka isplati 18.000,00 dinara. Stavom petim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužioca u delu kojim se pobija stav drugi izreke prvostepene presude (usvjajući deo tužbenog zahteva).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Revizija tužioca izjavljena protiv stavova drugog i trećeg izreke pobijane presude je dozvoljena primenom člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011… 10/2023, u daljem tekstu: ZPP), zbog čega u ovom delu nije bilo mesta oceni dozvoljenosti izuzetne revizije primenom člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u navedenom delu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem MUP-a, Direkcije policije za PU za Grad Beograd od 06.03.2017. godine tužilac je zadržan u pritvoru u trajanju od 48 časova, koje zadržavanje se računalo od 06.03.2017. godine u 00,10 časova, kada se tužilac odazvao na poziv i kada je uhapšen. Rešenjem Višeg suda u Beogradu od 07.03.2017. godine tužiocu je određen pritvor, koji se računao od 06.03.2017. godine kada je tužilac lišen slobode, iz razloga propisanih članom 211. stav 1. tač. 1, 2. i 3. ZKP, odnosno zbog postojanja okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva, zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni, ukoliko se nađe na slobodi, ometati postupak uticajem na svedoka i zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će ponoviti izvršenje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret. Zakonski osnov za određivanje pritvora iz razloga propisanih članom 211. stav 1. ZKP, koji se odnosi na postojanje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva obrazložen je činjenicom da je centar životnih aktivnosti tužioca vezan za Crnu Goru, gde mu živi porodica, a on je vezan za teritoriju Republike Srbije jedino time što je student ... akademije, gde boravi tokom školske godine, pri čemu se državna granica sa Crnom Gorom može preći bez putne isprave samo sa ličnom kartom, koju nije moguće oduzeti, a okrivljeni nema stalni izvor prihoda, niti imovinu na teritoriji Republike Srbije, već povremeno radi, a delimično se izdržava od pomoći roditelja. Tužiocu je pritvor produžavan rešenjima od 05.04.2017. godine, 05.05.2017. godine, 02.06.2017. godine, 22.06.2017. godine, 21.07.2017. godine, 18.08.2017. godine, 15.09.2017. godine, 13.10.2017. godine, 11.12.2017. godine i 08.02.2018. godine, iz istih razloga zbog kojih mu je pritvor određen. Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu K 300/17 od 01.03.2018. godine, tužilac je oslobođen optužbe da je, kao saizvršilac, izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1., u vezi sa članom 33. KZ. Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp 300/17 od 01.03.2018. godine tužiocu je ukinut pritvor. Tužilac je u pritvoru je proveo ukupno 361 dan. Uslovi u pritvoru su bili loši, osećao se loše, a nakon što je pušten na slobodu, sredina u kojoj živi je promenila odnos prema njemu. U medijima je objavljeno da je uhapšen. Tužilac ranije nije osuđivan. Tužilac se pre podnošenja tužbe obraćao 27.07.2018. godine tuženoj sa zahtevom za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode, ali tužena nije odgovorila na zahtev.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su, primenom materijalnog prava iz odredbe člana 584. Zakonika o krivičnom postupku, ocenili da tužilac nije svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovao lišenje slobode zbog čega mu pripada pravo na naknadu nematerijalne štete koju je pretpeo u vidu pretrpljenih duševnih bolova usled neosnovanog lišenja slobode.

Prilikom odmeravanja visine naknade štete, pravilno je drugostepeni sud primenom 200. i 277. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi člana 232. ZPP, ocenio da je pravična novčana naknada za ovaj vid štete 2.000.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, zbog čega je u ovom delu odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu, a u preostalom delu za još 500.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, prvostepenu presudu preinačio i tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Prilikom odmeravanja visine naknade za traženi vid štete, po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je vodio računa o svim objektivnim i subjektivnim okolnostima koje utiču na prirodu i težinu duševnih bolova nastalih usled neosnovanog lišenja slobode, kao što su dužina trajanja lišenja slobode, uslovi boravka tužioca u pritvoru, težina krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, raniju neosuđivanost tužioca, godine života, porodični i lični status tužioca, odnos sredine prema tužiocu nakon lišenja slobode kao i značaj povređenog dobra i cilj kome služi ova naknada. Imajući u vidu navedeno drugostepeni sud je u dovoljnoj meri ocenio sve relevantne kriterijume za odmeravanje visine ove naknade, koja bi se mogla smatrati pravičnom za obe parnične stranke, prema svrsi i cilju kome ta naknada služi, pa je po oceni Vrhovnog suda, a suprotno navodima revizije, dosuđen iznos pravilno utvrđen, odnosno nije prenisko odmeren.

Prema konačnom uspehu tužioca u sporu, po oceni Vrhovnog suda tužiocu primenom odredbe člana 153. stav 2. ZPP pripada pravo na naknadu srazmernog dela troškova prvostepenog parničnog postupka, odmerenog primenom Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Zakona o sudskim taksama, prema visini novčanog iznosa sa kojim je uspeo u sporu, pa je pravilna i odluka o troškovima prvostepenog posutupka, sadržana u stavu trećem izreke pobijane presude, doneta pravilnom primenom člana 401. tačka 3. ZPP.

Za odluku drugostepenog suda, donetu pravilnom primenom materijalnog prava, dati su dovljni i jasni razlozi, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud. Neosnovano se navodima revizije osporava pravilnost drugostepene presude, tim pre što se u reviziji ponavljaju navodi koji su isticani u žalbi tužioca izjavljenoj protiv odbijajućeg dela odluke o tužbenom zahtevu, a drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode tužioca koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv stavova prvog, četvrtog i petog izreke pobijane presude, u smislu odredbe člana 404. ZPP.

Pravnosnažnom presudom, u navedenom delu, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i prvostepena presuda potvrđena u usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu za naknadu nematerijalne štete za iznos od 2.000.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, u odbijajućem delu tužbenog zahteva za naknadu nematerijalne štete u iznosu od još 1.820.000,00 dinara sa zakonskom zatetnom kamatom i odbijajućem delu zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od podnošenja tužbe do presuđenja. Prema uspehu tužene u žalbenom postupku, primenom čl. 153, 154. i 165. ZPP obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove za sastav žalbe, a primenom člana 401. tačka 1. u vezi člana 378. stav 3. ZPP odbačena je kao nedozvoljena žalba tužioca izjavljena protiv usvajajućeg dela tužbenog zahteva, zbog nedostatka pravnog interesa.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka u navedenom delu u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Pored navedenog, revizijom se osporava ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.

Revizijom tužioca se s pozivom na pogrešnu primenu materijalnog prava osporava i odluka o zakonskoj zateznoj kamati na iznos glavnog potraživanja i odluka o troškovima drugostepenog postupka. Po oceni Vrhovnog suda, odluka o kamati i troškovima postupka kao sporednih potraživanja ne predstavlja pravno pitanje od opšteg interesa, niti pravno pitanje koje bi se razmatralo u interesu ravnopravnosti građana. To nije pitanje koje iziskuje novo tumačenje prava ili usklađivanje sudske prakse.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije izjavljene protiv stavova prvog, četvrtog i petog izreke pobijane presude, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 24.01.2020 godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 1.820.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Pored navedenog, prema članu 28. ZPP za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije, kao vrednost predmeta spora merodavna je vrednost glavnog zahteva, dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir, ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju tužilac je reviziju izjavio i protiv odluke o zakonskoj zateznoj kamati na iznos glavnog potraživanja i troškovima drugostepenog postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev, već sporedna potraživanja.

Tužilac nema pravni interes za podnošenje revizije protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu kojom je odbijena kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev, jer je donošenjem takve odluke tužilac uspeo u sporu.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković