Drugim stavom presude Apelacionog suda u Beogradu Kž I 669/19 od 18.05.2021. godine, odbačen je kao neblagovremen podnesak branioca okrivljenog Džagdžit Singa, advokata Seada Spahovića, podnet dana 27.06.2019. godine u kome je navedeno da se radi o žalbi okrivljenog Džagdžit Singa, na pandžapskom jeziku.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 669/19 od 18.05.2021. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Džagcit Singa, advokat Sead Spahović, iz razloga predviđenog odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, koji je konkretizovan isticanjem povrede prava na pravno sredstvo zajamčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, a koja povreda je u odnosu na okrivljenog Džagdžit Singa utvrđena odlukom Ustavnog suda Už 13110/2021 od 29.04.2024. godine, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijanu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje. Predložio je da se, u skladu sa odredbom člana 488. stav 3. ZKP izvršenje kazni koje su izrečene okrivljenom, odloži do donošenja konačne odluke Vrhovnog suda.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Džagdžit Singa, je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovano branilac okrivljenog Džagdžit Singa u podnetom zahtevu ukazuje da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 669/19 od 18.05.2021. godine, u drugom stavu, na štetu okrivljenog, učinjena povreda prava na pravno sredstvo zajamčena odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, odnosno okrivljenom uskraćena odluka o osnovanosti žalbenih navoda iznetih u žalbi, koju je sam napisao na svom maternjem jeziku.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je presuda Višeg suda u Pančevu K 29/18 od 27.03.2019. godine uredno dostavljena braniocima okrivljenog, dok je za okrivljenog, sudsko pismeno vraćeno neuručeno, nakon čega je data naredba da se predmetno pismeno istakne na oglasnu tablu suda, dana 06.05.2019. godine, sa koje je skinuto dana 14.05.2019. godine. Međutim, kako je sud nakon toga, konstatovao da u tom momentu nisu bili ispunjeni uslovi za isticanje presude na oglasnu tablu, o čemu su sačinjene službene beleške, koje se nalaze u spisima, dostava presude prvostepenog suda okrivljenom Džagdžit Singu je ponovljena putem pošte i putem sudskog dostavljača, nakon čega je sud, nalazeći da su ispunjeni uslovi iz člana 246. stav 1. ZKP, presudu ponovo istakao na oglasnu tablu dana 06.06.2019. godine, a okrivljeni je istu lično preuzeo u sudu dana 12.06.2019. godine.

Nakon ovoga, spisi predmeta Višeg suda u Pančevu K 29/18, dostavljeni su Apelacionom sudu u Beogradu radi odlučivanja o izjavljenim žalbama, uz dopis predsednika veća u kojem su navedeni datumi uručenja prvostepene presude VJT u Pančevu, okrivljenima i njihovim braniocima, kao i datumi izjavljivanja žalbi i odgovara na žalbu, pa je za okrivljenog Džagdžit Singa navedeno da je prvostepenu presudu primio dana 12.06.2019. godine.

Nadalje, iz spisa proizilazi da je pobijanom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 669/19 od 18.05.2021. godine meritorno odlučeno, između ostalih, o žalbama branilaca okrivljenog Džagdžit Singa, advokata Predraga Vasovića i Seada Spahovića, tako što su iste odbijene kao neosnovane, dok je, odbačen kao neblagovremen, podnesak okrivljenog Džagdžit Singa, podnet od strane branioca, advokata Seada Spahovića dana 27.06.2019. godine, u kome je navedeno da se u prilogu dostavlja žalba okrivljenog Džagdžit Singa, na pandžapskom jeziku, sa obrazloženjem da je uvidom u spise predmeta utvrđeno da je prvostepena presuda okrivljenom uručena dana 14.05.2019. godine, te da okolnost što se u spisima predmeta nalazi i dostavnica prema kojoj je prvostepena presuda lično uručena okrivljenom dana 12.06.2019. godine, ne dovodi u pitanje zaključak suda o neblagovremenosti podneska označenog kao žalba, pa je rok za izjavljivanje žalbe, prema stavu Apelacionog suda u Beogradu bio do 29.05.2019. godine.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud je odlučujući o ustavnoj žalbi podnosioca – okrivljenog Džagdžit Singa, podnetoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 669/19 od 18.05.2021. godine, preko punomoćnika, advokata Seada Spahovića dana 15.09.2021. godine, doneo odluku Už-13110/21 od 29.04.2024. godine kojom je, pored ostalog, u prvom stavu, utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe – okrivljenom Džagdžitu Singu, drugim stavom presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 669/19 od 18.05.2021. godine, povređeno pravo na pravno sredstvo zajamčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije propisano je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbom člana 246. stav 1. ZKP propisano je da ako se dostavljanje pismena okrivljenom ne može izvršiti na adresu o kojoj je okrivljeni obavestio organ postupka, dostavljač će ostaviti obaveštenje da će se pismeno istaći na oglasnoj tabli i po mogućstvu, na internet stranici organa postupka. Po proteku roka od osam dana od dana isticanja pismena smatra se da je dostavljanje izvršeno.

Shodno navedenom stanju u spisima predmeta, kao i citiranim zakonskim odredbama, po oceni Vrhovnog suda, pogrešan je stav Apelacionog suda u Beogradu da je prvo isticanje presude Višeg suda u Pančevu K 29/18 od 27.03.2019. godine na oglasnu tablu u svemu bilo u skladu sa odredbama ZKP, te da je ponavljanjem pokušaja neposrednog uručenja prvostepene presude okrivljenog putem pošte, a zatim i preko sudskog dostavljača, nakon 14.05.2019. godine, kada je ova presuda prvi put skinuta sa oglasne table, a zatim usled nemogućnosti da se presuda uruči okrivljnom, ponovnim isticanjem iste na oglasnoj tabli suda dana 06.06.2019. godine, došlo do neosnovanog produženja roka za izjavljivanje žalbe okrivljenom.

U vezi sa tim, Vrhovni sud, najpre nalazi, da iako nižestepeni sudovi, predmetni podnesak okrivljenog koji je odbačen kao neblagovremen, ne nazivaju žalbom, iz postupanja kako prvostepenog suda, koji podnesak okrivljenog Džagdžit Singa, dostavlja VJT u Pančevu na odgovor i upućuje ga sa spisima predmeta zajedno sa ostalim žalbama i odgovorima na žalbu radi odlučivanja o njihovoj osnovanosti, tako i drugostepenog suda, koji razmatra njegovu blagovremenost prema pravilima koji važe za rokove za izjavljivanje žalbe protiv prvostepene presude, proizilazi da ga nesumnjivo tako tretiraju, pa kako iz spisa predmeta, proizilazi da je prvostepena presuda okrivljenom uručena 12.06.2019. godine, kao i da je u pouci o pravnom leku okrivljeni poučen da žalbu može izjaviti u roku od 15 dana od dana prijema presude, odnosno u konkretnom slučaju do 27.06.2019. godine, kada je okrivljeni Džagdžit Sing preko svog branioca i izjavio žalbu na svom maternjem jeziku, to Vrhovni sud nalazi, da je donošenjem odluke u stavu II pobijane presude, Apelacioni sud u Beogradu, okrivljenom uskratio pravo na pravno sredstvo zajamčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, koja povreda je utvrđena i odlukom Ustavnog suda Už- 13110/21 od 29.04.2024. godine.

Iz iznetih razloga, nalazeći da je stavom II, pobijane presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 669/19 od 18.05.2021. godine, učinjena povreda prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, na koju se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Džagdžit Singa, advokata Seada Spahovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, zahtev branioca okrivljenog u odnosu na ovu povredu delimično usvojio kao osnovan, i ukinuo pobijanu pravnosnažnu presudu, u tom delu, te spise predmeta vratio tom sudu na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, dok je, nalazeći da pobijanom presudom, stavom I, nije učinjena povreda iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, u odnosu na ovu povredu zahtev za zaštitu zakonitosti u tom delu odbio kao neosnovan u smislu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković RS