Prema odredbi člana 404. stav 1. u vezi sa članom 506. stav 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13–US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23– dr. zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji protiv dela odluke o troškovima postupka kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer se rešenje o troškovima postupka donosi na osnovu odredaba Zakona o parničnom postupku, koji je procesni zakon, dok se posebna revizija može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava i pod uslovima iz citirane odredbe zakona. Po pravilima sadržanim u procesnom zakonu odluka o troškovima postupka je uslovljena pretprocesnim i procesnim držanjem stranaka, a uzimaju se u obzir i sve okolnosti koje utiču na opravdanost procesnih radnji u svrhu ostvarivanja sudske zaštite. Odluka o troškovima postupka zavisi od okolnosti svakog konkretnog spora i uspeha stranke u parnici, pa nema mesta prihvatanju odlučivanja o reviziji kao posebnoj, u situaciji kao što je konkretna, u kojoj tuženima nije uskrađeno pravo na naknadu ovih troškova.

Kako u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna u smislu odredbe člana 410. stav 2. u vezi sa članom 28. ZPP.

Odredbom člana 28. ZPP propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), da kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).

Pravo na podnošenje revizije u smislu člana 28. ZPP ocenjuje se sa stanovišta vrednosti glavnog potraživanja, pa pošto odluka o troškovima postupka ne čini glavni zahtev, niti predstavlja odluku protiv koje se može izjaviti revizija po članu 420. ZPP, revizija protiv rešenja nije dozvoljena. Revizija ne bi bila dozvoljena ni da je izjavljena protiv odluke o glavnoj stvari, primenom člana 403. stav 3. ZPP, jer vrednost predmeta spora ne prelazi merodavni revizijski limit - dinarsku protvvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Preinačenje odluke o troškovima postupka reviziju ne čini dozvoljenom ni prema odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, jer je preinačena odluka o sporednom a ne o glavnom zahtevu stranke.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je na osnovu čl. 413. i 420. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković