Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 64/2023
05.06.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ...,, čiji je punomoćnik Dušan Pačariz, advokat iz ..., protiv tuženog „Alfanova“ DOO Lapovo, čiji je punomoćnik Nikola Mutavdžić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 801/22 od 08.09.2022. godine, u sednici održanoj 05.06.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 801/22 od 08.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 2204/21 od 16.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu bez broja od 11.03.2019. godine, kao i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na radnom mestu prema njegovoj stručnoj spremi i radnom iskustvu. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 4.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 801/22 od 08.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude, donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23-drugi zakon), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na radnom mestu radnika u ... na osnovu ugovora o radu od 01.10.2016. godine. Rešenjem tuženog bez broja od 11.03.2019. godine, tužiocu je prestao radni odnos kod tuženog sa 11.03.2019. godine, zbog nedolaska na posao, koje rešenje ne sadrži obrazloženje. U toku sudskog postupka (pokrenutog po tužbi tužioca), rešenjem tuženog br. ../19 od 03.06.2019. godine stavljeno je van snage rešenje o otkazu ugovora o radu od 11.03.2019. godine, utvrđeno je da ugovor o radu od 01.10.2016. godine ostaje na snazi, a tužilac je pozvan da se u roku od tri dana od prijema tog rešenja javi na rad jer tužiocu nije uručeno rešenje o upozorenju na razloge za otkaz ugovora o radu. Rešenje tuženog br. ../19 od 03.06.2019. godine je uručeno tužiocu 04.06.2019. godine. Iako je tuženi prijavio tužioca na osiguranje 06.06.2019. godine, pozivajući ga da se u roku od 3 dana od dana prijema rešenja vrati na rad radi regulisanja svog radnog pravnog odnosa tužilac se nije javio na rad, niti je podnosio tužbu za poništaj rešenje tuženog br. ../19 od 03.06.2019. godine, kojim je predmetno rešenje tuženog bez broja od 11.03.2019. godine stavljeno van snage. U pravnoj pouci ovog rešenja, tužilac je upozoren da ima pravo na pokretanje spora pred nadležnim osnovnim sudom u roku ok 60 dana od dana prijema istog.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredaba člana 195. stavovi 1. i 2. Zakona o radu i članova 165., 166. i 183. u vezi člana 151. Zakona o opštem upravnom postupku odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i za vraćanje na rad.
Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu bez broja od 11.03.2019. godine i za vraćanje tužioca na rad.
Prema članu 195. stavovi 1. i 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 95/18-Autentično tumačenje), protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog i kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom i to u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
U konkretnom slučaju, tuženi je svojim rešenjem br. ../19 od 03.06.2019. godine, shodno svojim ovlašćenjima stavio van snage predmetno rešenje o otkazu ugovora o radu bez broja od 11.03.2019. godine, utvrđujući da je ugovor o radu od 01.10.2016. godine i dalje na snazi, koje rešenje je tužiocu dostavljeno dana 04.06.2019. godine, pozivajući tužioca da se u roku od 3 dana od dana prijema rešenja vrati na rad radi regulisanja svog radnog pravnog statusa. Međutim, nakon dostavljanja ovog rešenja tužilac se nije vratio na rad, a nije ni pobijao navedeno rešenje.
Imajući u vidu da je tuženi poslodavac sam uvideo nezakonitost navedenog rešenja o otkazu ugovora o radu, stavio ga je van snage novodonetim rešenjem br. ../19 od 03.06.2019. godine, čime u pravnom poretku više ne egzistira prethodno doneto rešenje o otkazu ugovora o radu. Pored toga, tuženi je pravnom poukom poučio tužioca da protiv istog može da pokrene postupak pred sudom u roku od 60 dana od dana prijema istog, koje pravo tužilac nije iskoristio U situaciji, kada je navedenim pravnosnažnim rešenjem tuženog stavljeno van snage prethodno doneto pobijano rešenje od 11.03.2019. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, koje samim tim više ne postoji (a tuženi je nakon donošenja navedenog rešenja tužioca ponovo prijavio na osiguranje, pozivajući ga da se vrati na rad), to i po stanovištu Vrhovnog suda nema mesta pružanju tražene pravne zaštite jer tužiočevo radno pravo nije povređeno donošenjem tog pobijanog rešenja..
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković