.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2769/2023
18.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Tijana Kostić, advokat iz ..., protiv tuženih Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“, sa sedištem u Beogradu i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Strahinja Stojković, advokat iz ..., radi zaštite od zlostavljanja na radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 558/23 od 17.03.2023. godine, u sednici održanoj 18.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv stava drugog, trećeg i četvrtog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 558/23 od 17.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P1 136/15 od 12.10.2022. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilja pretrpela zlostavljanje na radu kod prvotuženog poslodavca Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ u periodu od novembra 2014. godine do 12.05.2015. godine i to od strane direktorke dr BB, kao drugotužene, koja je tužilju vređala rečima: „Bruka ste u kući i van nje“, ponižavala je pozivajući je da dođe na sastanke ispred kabineta, a potom je ostavljajući da čeka više sati ispred kabineta, omalovažavala rad tužilje pred drugim kolegama, grubo i agresivno joj se obraćala na sastancima, nezakonito je opterećivala preteranim obimom posla, čime je tužilji uskraćeno pravo na dnevni i nedeljni odmor, davala joj prekratke rokove za ispunjenje radnih zadataka i pretila neprimerenim sankcijama. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se zabrani svako dalje ponašanje drugotužene BB, koje predstavlja zlostavljanje tužilje na radu. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je obavezan prvotuženi Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ da tužilji na ime naknade nematerijalne štete koja se ogleda u narušenom profesionalnom ugledu i zdravstvenom stanju (koje je posledica prekomernog obima posla i prekratkih rokova, ponižavanja, uskraćivanja sna i drugih radnji), isplati iznos od 300.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže prvotuženi Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ da tužilji na ime naknade nematerijalne štete koja se ogleda u naruženom profesionalnom ugledu i zdravstvenom stanju (koje je posledica prekomernog obima posla i prekratkih rokova, ponižavanja, uskraćivanja sna i drugih radnji), isplati iznos od još 2.700.000,00 dinara, preko dosuđenog iznosa od 300.000,00 dinara, a do traženog iznosa od 3.000.000,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže prvotuženi Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ da o svom trošku, u dnevnom listu „Politika“ objavi prvostepenu presudu. Stavom šestim izreke, obavezan je prvotuženi Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ da o svom trošku u dnevnom listu „Politika“ objavi uvod i izreku prvostepene presude. Stavom sedmim izreke, obavezani su tuženi Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ i BB iz ... da tužilji solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 213.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 558/23 od 17.03.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke koji se odnosi na tuženog Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“, u stavu trećem, šestom i delu stava sedmog izreke koji se odnosi na tuženog Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ i žalba tuženog Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev prema tuženoj BB da se u odnosu na tuženu BB utvrdi da je tužilja pretrpela zlostavljanje na radu kod tuženog poslodavca Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“, u periodu od novembra 2014. godine do 12.05.2015. godine i to od strane direktorke dr BB, tužene, koja je tužilju vređala rečima: „Bruka ste u kući i van nje“, ponižavala je pozivajući je da dođe na sastanke ispred kabineta, a potom je ostavljajući da čeka ispred kabineta po više sati, omalovažavala rad tužilje pred drugim kolegama, grubo i agresivno joj se obraćala na sastancima, nezakonito je opterećivala preteranim obimom posla, čime je tužilji uskraćeno pravo na dnevni i nedeljni odmor, davala joj prekratke rokove za ispunjenje radnih zadataka i pretila neprimerenim sankcijama. Stavom trećim izreke, preinačeno je u preostalom delu rešenje o troškovima postupka, sadržano u stavu sedmom izreke prvostepene presude, tako što je odbijen zahtev tužilje da se obaveže tužena BB da tužilji, solidarno sa tuženim Institutom za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 213.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime naknade troškova prvostepenog postupka isplati 217.125,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a odbijen zahtev tužene za naknadu troškova prvostepenog postupka preko dosuđenog iznosa. Stavom petim izreke, odbačena je žalba tužene BB izjavljena na stav treći i šesti izreke prvostepene presude, kao nedozvoljena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 29. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ br. 36/10), propisano je da zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju od strane poslodavca sa svojstvom fizičkog lica ili odgovornog lica u pravnom licu može protiv poslodavca da podnese tužbu pred nadležnim sudom u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona (stav 1.). Pravo da podnese tužbu protiv poslodavca zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom ima i zaposleni koji nije zadovoljan ishodom postupka zaštite od zlostavljanja kod poslodavca, u roku od 15 dana od dana dostavljanja obaveštenja, odnosno odluke iz člana 20. st. 2. i 3. i člana 23. ovog zakona (stav 2.). Spor iz stava 1. i 2. ovog člana jeste radni spor (stav 4.). Ako ovim zakonom nisu predviđena posebna pravila, u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 5.).
Iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi da spor o utvrđenju zlostavljanja na radu predstavlja radni spor, na koji se primenjuje odredba o dozvoljenosti revizije iz člana 441. ZPP, jer Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja zlostavljanja na radu i naknade štete podneta je 19.06.2015. godine, a pobijana vrednost predmeta spora iznosi 2.700.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se predmet spora ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da je vrednost novčanog potraživanja ne prelazi dinarsku protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda (u delu kojim je odlučeno o zahtevu za utvrđenje zlostavljanja na radu), ali nalazi da nema mesta primeni člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, navedena odredba se može primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnim odredbama ovog zakona (ZPP) ili posebnim zakonom, određeno da revizija u toj vrsti spora nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
