U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dane Korać, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2857/22 od 01.12.2022. godine, u sednici održanoj 07.11.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2857/22 od 01.12.2022. godine, u delu stava prvog izreke kojim je odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu P 255/20 od 21.09.2022. godine, u stavovima drugom, trećem, četvrtom i petom izreke i u delu stava drugog izreke kojim je odlučeno o zahtevu tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka i presuda Višeg suda u Novom Sadu P 255/20 od 21.09.2022. godine, u stavovima drugom, trećem, četvrtom i petom izreke, tako što se ODBIJA, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocima, na ime naknade za eksproprijaciju nepokretnosti i to kat.parc. 1684/1, njiva 2.klase, površine 36a05m2 i kat.parc. 1684/2, njiva 2.klase, površine 1ha91a94m2, obe upisane u LN br. ... KO ..., isplati po 19.180.878,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, da se obavežu tužioci da trpe da se na osnovu presude izvrši katastarski prenos prava vlasništva na nepokretnostima i to kat.parceli broj 1684/1, njiva 2, klase, površine 36a05m2 i kat.parceli broj 1684/2, njiva 2. klase, površine 1ha91a94m2, obe upisane u LN broj ... KO ... kod nadležnog organa, sa njihovog imena na ime tuženog Grada Novog Sada, kao i zahtev tužilaca za naknadu troškova parničnog postupka.

OBAVEZUJU SE tužioci da tuženom solidarno na ime troškova celog postupka isplate 388.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 255/20 od 21.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Stavovima drugim i trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocima, na ime naknade za eksproprijaciju nepokretnosti i to: kat.parcele broj 1684/1, njiva 2, klase, površine 36a05m2 i kat.parcele broj 1684/2, njiva 2. klase, površine 1ha91a94m2, obe upisane u LN broj ... KO ..., isplati po 19.180.878,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tužioci da trpe da se na osnovu presude izvrši katastarski prenos prava vlasništva na nepokretnostima i to kat.parceli broj 1684/1, njiva 2, klase, površine 36a05m2 i kat.parceli broj 1684/2, njiva 2. klase, površine 1ha91a94m2, obe upisane u LN broj ... KO ... kod nadležnog organa, sa njihovog imena na ime tuženog Grada Novog Sada. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplati 738.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužcima na dosuđene iznose glavnog potraživanja isplati zakonsku zateznu kamatu od podnošenja tužbe do presuđenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2857/22 od 01.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u pobijanom delu (stavovi 1. do 5. izreke). Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st. 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su u listu nepokretnosti broj ... KO ... upisani kao vlasnici sa jednakim udelima kat.parc. br.1684/1, njiva 2, klase, površine 36a05m2 i kat.parc. br. 1684/2, njiva 2. klase, površine 1ha91a94m2- ostalo građevinsko zemljište. Tužioci su predmetne parcele kupili 2006. godine od tadašnjih vlasnika. Predmetne kat.parcele su kao građevinsko neizgrađeno zemljište prvi put predviđene za javnu namenu (kat.parc. br.1684/1 za zaštitno zelenilo, a kat.parc. br. 1684/2 za industriju i građevinarstvo) Generalnim urbanističkim planom Grada Novog Sada („Službeni list opštine Novi Sad“, broj 5/74). Regulacionim planom dela radne zone „Sever IV“u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“, broj 23/02 i 12/02) nepokretnosti su planirane za javne površine od opšteg interesa (delom za infrastrukturni koridor gasovoda, a preostalim delom za zaštitno zelenilo i za proširenje Termoelektrane-toplane). Planom detaljne regulacije dela radne zone „Sever IV“ u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“, broj 25 od 12.07.2007. godine), kat.parc. 1684/2 je namenjena za javno građevinsko zemljište- prostor za proširenje Termoelektrane-toplane „Novi Sad“, a kat.parcela 1684/1 kao javno građevinsko zemljište namenjeno za zaštitno zelenilo (zona zaštitnog koridora dalekovoda), a manjim delom za saobraćajnicu. Planom detaljne regulacije radne zone „Sever IV“ u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“, broj 44/19) kat.parc. 1684/1 je kao javno građevinsko zemljište namenjena za saobraćajnicu, a kat.parc. 1684/2 za prostor Tertmoelektrane – toplane. Parcele nisu privedene javnoj nameni, niti su preduzete bilo kakve radnje u svrhu privođenja zemljišta planskoj nameni. Tužioci su prilikom kupovine imali nameru da na nepokretnostima grade objekte za stočarstvo, ali su po saznanju za zabranu gradnje od toga odustali. Nalaze se u posedu nepokretnosti. Više puta su se obraćali pisanim putem nadležnim organima tuženog (Zavodu za urbanizam, Zavodu za izgradnju grada, Gradskoj upravi za urbanizam i građevinske poslove) sa zahtevom za promenu namene zemljišta odnosno za rešenje međusobnih imovinskih odnosa. Između ostalog tužioci su zahtevali da se nepokretnosti izuzmu iz poseda radi privođenja nameni i da im se isplati naknada, koja im nije isplaćena. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka za oblast građevinarstva, tržišna vrednost predmetih kat. parcela iznosi 1.683,00 dinara/m2 (14,31 era/m2), odnosno 38.361,757 dinara. Prema proceni Poreske uprave tržišna vrednost nepokretnosti iznosi 2.340,00dinara/m2, odnosno 21,47 era/m2.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom člana 58. stav 2. Ustava Republike Srbije, Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i odredaba Zakona o osnovama svojinsko- pravnih odnosa ocenili da je osnovan tužbeni zahtev nalazeći da su tužioci kao suvlasnici, nečinjenjem nadležnih organa tužene u dužem vremenskom periodu u realizaciji donetih planskih akata, onemogućeni da u punom obimu ostvaruju svojinska ovlašćenja na predmetnim parcelama i to zabranom gradnje na predmetnim parcelama, što je dovelo do ograničenja prava svojine i povrede prava na mirno uživanje imovine zajemčeno Ustavom RS. Osim toga, na osnovu člana 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa vlasnik ima pravo da svoju stvar drži, da je koristi i da njome raspolaže u granicama određenim zakonom. Zbog toga je usvojen tužbeni zahtev za isplatu novčane naknade tužiocima u visini tržišne vrednosti predmetnih nepokretnosti utvrđene iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište nižestepenih sudova zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 58. Ustava Republike Srbije, ozmeđu ostalog, propisano je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.), kao i da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom iteresu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Iz navedene ustavne odredbe proizilazi da do dozvoljenog oduzimanja prava svojine koje ne predstavlja povredu prava na imovinu, može doći pod kumulativno ispunjenim uslovima: da je učinjena u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

Članom 1. stavom 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, garantuje se zaštita imovine i propisano je da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine, da niko ne može biti lišen svoje imovine osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava. Stavom 2. istog člana propisano je da prethodne odredbe ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu sa opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dažbina ili kazni.

Odredbom člana 2. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“ br. 72/09), propisano je da je površina javne namene prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina, za koje je predviđeno utvrđivanje javnog interesa u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr). Shodno odredbi člana 10. stav 2. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), dobrima u opštoj upotrebi u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, smatraju se one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su kao takve određene zakonom (javni putevi, javne pruge, mostovi, tuneli na javnom putu, pruzi ili ulici, ulice, trgovi, javni parkovi, granični prelazi i dr). Prema stavu 7. istog člana, dobra u opštoj upotrebi su u svojini Republike Srbije, izuzev puteva drugog reda koji su u svojini autonomne pokrajine na čijoj se teritoriji nalaze, izuzev nekategorisanih puteva, opštinskih puteva i ulica, koji nisu deo auto-puta ili državnog puta prvog i drugog reda i trgova i javnih površina, koji su u svojini jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze.

U konkretnom slučaju, tužioci nisu faktički lišeni svoje imovine i ovlašćenja koja čine sadržinu prava svojine, jer donetim planskim aktom nisu sprečeni da je drže, koriste je i njome raspolažu u granicama određenim zakonom (član 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Postojanje planskog akta kojim je predviđeno da će na zemljištu tužilaca biti izgrađeni javni objekti je tek uslov da se utvrdi javni interes za eksproprijaciju, a usvajanje planskog akta ne znači da će nužno i doći do njegove realizacije. Naime, predmetne parcele na kome su tužioci nosioci prava svojine, prema urbanističkim planskim dokumentima tuženog Grada Novog Sada su predviđene za javnu površinu – saobraćajnicu i za prostor Tertmoelektrane – toplane. Time što su te parcele obuhvaćene planskim dokumentom njihova postojeća namena i promena titulara stvarnog prava se ne menja po automatizmu, niti je zbog činjenice da je planski akt donet, sporno zemljište postalo javna svojina. Postupak oduzimanja zemljišta nije sproveden na način propisan Zakonom o eksproprijaciji, niti je zemljište faktički oduzeto od tužilaca i privedeno nameni predviđenoj planskim aktima. U takvoj situaciji, za promenu oblika svojine iz privatne u javnu i isplatu tražene novčane naknade u visini tržišne vrednosti zemljišta kao za oduzeto pravo svojine, nije dovoljno samo da je ono planskim aktima jedinice lokalne samouprave određeno za javnu površinu, već je nužno da je zemljište i oduzeto i da se koristi kao javna površina, čime bi vlasnik bio onemogućen da na njemu ostvaruje vlasnička prava u punom obimu, što ovde nije slučaj.

Predmetne kat.parcele se ne koriste kao javna površina, pa ne predstavljaju još uvek površinu javne namene, zbog čega bi tuženi bio u obavezi da isplati tužiocima njihovu tržišnu vrednost, jer planski akt koji nije faktički sproveden ne može biti osnov sticanja prava javne svojine tuženog. Sledstveno izloženom, po oceni Vrhovnog suda, tužiocima se ne može dosuditi naknada u visini tržišne vrednosti njihovih nepokretnosti. Takva naknada dosuđuje se samo vlasniku koji je lišen svoje imovine, što ovde nije slučaj, jer planski akti nisu sprovedeni i zemljište nije faktički privedeno planskoj nameni bez sprovođenja odgovarajućeg upravnog postupka. Planski akt koji nije faktički sproveden ne može biti ni osnov sticanja prava javne svojine tuženog.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Prema konačnom uspehu u sporu tuženoj primenom članova 153. stav 1, 154. i 163. stav 2. ZPP pripadaju troškovi celog postupka u iznosu od 388.500,00 dinara. Visina je odmerena na ime traženih troškova za sastav odgovora na tužbu od 37.500,00 dinara, zastupanja na pet održanih ročišta po 39.000,00 dinara, za sastav žalbe i revizije po 78.000,00 dinara, prema važećoj Advokatskoj tarifi u vreme preduzimanja tih parničnih radnji. Prilikom odlučivanja, Vrhovni sud je imao u vidu postavljeni i opredeljeni zahtev tuženog za naknadu drugih troškova, ali je ocenio da se ne radi o troškovima koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Iz iznetih razloga, na osnovu člana 165. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Tužiocima ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća-sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković