Pored toga, istom presudom, okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka, čija visina će biti naknadno određena.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 224/24 od 25.04.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalba javnog tužioca VJT u Beogradu i branilaca okrivljenog Slobodana Spasojevića, a presuda Višeg suda u Beogradu K 200/22 od 31.10.2023. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branilac okrivljenog Slobodana Spasojevića, advokat Miloš Mršović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i branilac okrivljenog Slobodana Spasojevića, advokat Nemanja Govedarica, koji numeriše povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, dok u obrazloženju zahteva navodi bitne povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podnete zahteve, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak pred drugim većem ili preinači u potpunosti ili delimično pobijane presude, utvrdi povredu zakona i okrivljenog oslobodi od optužbe, kao i da u smislu člana 488. stav 3. ZKP, prekine izvršenje presude.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani.

Branilac okrivljenog Slobodana Spasojevića, advokat Nemanja Govedarica zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu ističe da je u ožalbenom postupku u ovoj krivičnoj stvari po presudi Višeg suda u Beogradu K 392/16 od 15.10.2021.godine, Apelacioni sud u Beogradu odlučivao u sastavu sudije mr Sretka Jankovića, kao predsednika veća i sudija Marka Jocića i Snežane Jovanović kao članova veća i doneo presudu Kž1 37/22 od 12.04.2022. godine, kojom je ukinuo prvostepenu presudu, da bi u ponovnom ožalbenom postupku po presudi koja se pobija zahtevom za zaštitu zakonitosti K 200/22 od 31.10.2023. godine, Apelacioni sud u Beogradu odlučivao u veću u sastavu Snežane Jovanović, predsednika veća, sudije Zdravke Đurđević i mr Sretka Jankovića, članova veća, kojom je potvrđena osuđujuća presuda za okrivljenog Kž1 224/24 od 25.04.2024. godine, a koja odluka se pobija zahtevom za zaštitu zakonitosti. Postupajući na navedeni način i učešćem u ožalbenom postupku povodom žalbe na prvostepenu odluku, nakon prethodnog donošenja meritorne odluke, sudije mr Sretko Janković i Snežana Jovanović su, po navodima branioca okrivljenog, morali biti izuzeti od postupanja u navedenom predmetu, u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Vrhovni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slobodana Spasojevića, advokata Nemanje Govedarice u pogledu povrede odredabe iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, ocenjuje kao neosnovane.

U drugostepenom postupku koji je prethodio pobijanim presudama, sudija mr Sretko Janković, kao predsednik veća, a sudija Snežana Jovanović, kao član veća, učestvovali su u donošenju presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 37/22 od 12.04.2022. godine, kojom je ukinuta prvostepena osuđujuća presuda Višeg suda u Beogradu K 392/16 od 15.10.2021. godine za okrivljenog Slobodana Spasojevića. Nakon toga, iste sudije su učestvovale kao predsednik i član veća, u donošenju presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 224/24 od 25.04.2024. godine, kojom je potvrđena osuđujuća presuda K 200/22 od 31.10.2023.godine za okrivljenog Slobodana Spasojevića, a koje su predmet zahteva za zaštitu zakonitosti.

Odredbom člana 37. stav 1. ZKP, propisano je da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ukoliko je u tom predmetu u određenom odnosu sa okrivljenim (tačka 1) 2) i 3)) ili kada je imao određene procesne uloge u istom predmetu (tačka 4)... ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice i učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog odnosno tužioca, ili je saslušan kao svedok ili kao veštak – odnosno kada nisu ispunjene formalne pretpostavke nepristrasnosti sudije, dok je stavom 2. istog člana, propisana mogućnost izuzeća ukoliko postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost. Dakle, ustanova izuzeće u krivičnom postupku uvedena je u cilju obezbeđenja pretpostavki nepristrasnosti sudije.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Iz navedenih zakonskih odredbi jasno proizlazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP radi kada je u donošenju odluke učestvovao sudija koji se morao izuzeti na osnovu odredbe člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP. Učešće sudija koji su odlučivali o žalbi na prvostepenu presudu, koja je ukinuta i njihovo učešće u postupku po žalbi na presudu donetu u ponovljenom postupku, nije obuhvaćeno ni jednom od procesnih situacija propisanih odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, pa su navodi branioca iz podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

Kako, prema tome, nije bilo razloga za obavezno izuzeće sudija mr Sretka Jankovića i Snežane Jovanović u drugostepenom postupku, u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, na šta se neosnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje, to Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Osim toga, prilikom navođenja ove povrede, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Slobodana Spasojevića, advokat Nemanja Govedarica, navodi i sumnju u nepristrasnost sudija prilikom postupanja u ovom krivičnom predmetu, na koji način ukazuje na povredu člana 37. stav 2. ZKP, a koja povreda ne predstavlja obavezan razlog za izuzeće u smislu odredbe člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, a sama za sebe ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu citirane odredbe člana 485 stav 4. ZKP, pa se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Branioci okrivljenog Slobodana Spasojevića, advokat Nemanja Govedarica i advokat Miloš Mršević u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da je službena beleška postupajućeg tužioca Kto 262/16 od 09.03.2021. godine nezakonit dokaz na kome se ne može zasnivati presuda.

U vezi navedenog branilac okrivljenog Slobodana Spasojevića, advokat Miloš Mršević navodi da je neprihvatljiv stav suda da su policijski službenici kritičnom prilikom postupali u skladu sa odredbom člana 286. ZKP, odnosno da su vršili dokaznu radnju „pregleda“ podrumskih prostorija, te da se u konkretnoj situaciji radi o pogrešnoj primeni zakona i to odredbi člana 286. ZKP. U konkretnom slučaju opojna droga je pronađena u podrumu zgrade u kojoj okrivljeni živi, od kog podruma okrivljeni nema ključ, a nije sačinjen zapisnik o pretresanju, niti je podnet izveštaj sudiji za prethodni postupak, niti su ovoj dokaznoj radnji bili prisutni svedoci. Sve četiri dokazne radnje, pretres okrivljenog, kontrola nargila bara „...“, pretres automobila „...“ i podrumskih prostorija, su obavljene od strane policije bez sačinjavanja zapisnika o pretresanju. Po stavu branioca u konkretnoj situaciji se radi o pretresu, a ne o pregledu predmetnih prostorija. Ukoliko se pretres stana i drugih prostorija sprovodi bez naredbe suda u smislu člana 158. stav 1. ZKP, potrebna je saglasnost držaoca stana, što nije pribavljeno niti je sačinjen izveštaj o navedenoj radnji, što sve čini ovaj dokaz nezakonitim u smislu člana 84. ZKP i člana 16. ZKP.

Branilac okrivljenog Slobodana Spasojevića, advokat Nemanja Govedarica takođe ističe istu povredu zakona, navodima da je službena beleška postupajućeg tužioca Kto 262/16 od 09.03.2021. godine nezakonit dokaz na kome se ne može zasnivati presuda. U vezi navedenog branilac ističe da je celokupno postupanje policije od samog pretresa podrumskih prostorija obavljeno bez naredbe suda u smislu člana 155. stav 1. ZKP, kao i bez ispunjenja uslova iz člana 158. stav 1. ZKP kada se pretresanje sprovodi bez naredbe suda, kao i kršenjem obaveza propisanih članom 157. stav 4. ZKP i 160. ZKP, te se radi o nezakonitom dokazu, kao i dokazima proizašlim iz ovako obavljenog pretresa, kao „plodovima otrovnog drveta“, te se na ovako pribavljenim dokazima ne može zasnivati odluka suda. Branilac ističe da ukoliko se prihvati stav da se radi o pregledanju podrumskih prostorija od strane policijskih službenika, navedena radnja je preduzeta suprotno članu 286. i 287. ZKP, te su svi dokazi koji su dalje pribavljeni i to: potvrda o privremeno oduzetim predmetima, fizičko – hemijsko veštačenje NKTC, izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta, fotodokumentacija, DNK veštačenje i nalaz i mišljenje veštaka dr Branka Mandića od 07.07.2016. godine pribavljeni protivno zakonu jer se oslanjaju na navedeni nezakoniti dokaz – službenu belešku.

Iste navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog Slobodana Spasojevića, advokat Nemanja Govedarica i advokat Miloš Mršević, isticali su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud – Apelacioni sud u Beogradu je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž1 224/24 od 25.04.2024. godine je dao jasne i dovoljne razloge (strana 4, drugi stav i strana 5, prvi stav drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Po nalaženju ovog suda, iz službene beleške postupajućeg javnog tužioca Kto 262/16 od 09.03.2021. godine utvrđeno je da je javni tužilac bio obavešten o preduzetoj radnji pregleda lica mesta a što je i konstatovano u krivičnoj prijavi koja je dostavljena od strane ovlašćenog službenog lica PS Novi Beograd VJT u Beogradu dana 23.12.2015. godine, te je u svemu postupljeno u skladu sa članom 286. stav 4. ZKP, na šta je ukazano i odlukom drugostepenog suda.

Stoga, po nalaženju Vrhovnog suda pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog Slobodana Spasojevića, advokat Nemanja Govedarica u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da u konkretnom slučaju nije ostvaren subjektivni element krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, jer nijedan dokaz izveden tokom postupka nije mogao ukazati na bilo kakvu povezanost okrivljenog sa predmetnom opojnom drogom, a posebno ne na postojanje umišljaja da opojnu drogu drži radi dalje prodaje, te su nejasni dokazi na kojima sud zasniva svoj stav o postojanju krivičnog dela, na koji način branilac polemiše sa činjeničnim stanjem utvrđenim u pobijanim presudama, u smislu člana 440. ZKP.

Međutim, kako povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu ovih navoda nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP odlučio kao u izreci presude i zahteve odbio kao neosnovane.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković