Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Ivane Rađenović, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroljub Sekulić, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača BB iz ..., čiji je punomoćnik Dušanka Kostadinović, advokat iz ..., radi donošenja rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu stana, odlučujući o reviziji protivnika predlagača, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Negotinu Gž 216/18 od 17.08.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 12.12.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DELIMIČNO SE USVAJA revizija protivnika predlagača, pa se UKIDAJU rešenje Višeg suda u Negotinu Gž 216/18 od 17.08.2018. godine i rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu R1 233/15 od 05.04.2016. godine u delovima izreka kojima je odlučeno o pravu korišćenja dvorišta i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje u ukinutom delu, dok se u preostalom delu revizija ODBIJA kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R1 233/15 od 05.04.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je predlog predlagača pa je doneto rešenje koje zamenjuje ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme, stana broj .. na ... spratu zgrade u ul. ... br. .. u Beogradu, površine 111 m2, sa pravom korišćenja zajedničkog dvorišta, a koji stan će predlagač koristiti zajedno sa članovima svog porodičnog domaćinstva, sinovima VV i GG, te predlagač u korišćenju stana ima sva prava i obaveze zakupca stana na neodređeno vreme iz člana 30. – 39. Zakona o stanovanju; stavom drugim izreke, ovo rešenje zamenjuje ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme sve dok takav ugovor ne bude zaključen između predlagača i protivnika predlagača, a u skladu sa odredbama Zakona o stanovanju Republike Srbije, i predlagač obavezuje da sve troškove u vezi stanovanja u predmetnom stanu plaća po Zakonu o stanovanju Republike Srbije; stavom trećim izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagaču naknadi troškove vanparničnog postupka u iznosu od 248.280,00 dinara.

Dopunskim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R1 233/15 od 19.04.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je predlog pa je utvrđeno da predlagač ima pravo korišćenja tavana i podruma koji se nalaze u ulici ... broj .. u Beogradu, koje bi koristila zajedno sa članovima svog porodičnog domaćinstva VV i GG, što je protivnik predlagača BB iz ... dužan trpeti i priznati; stavom drugim izreke obavezan je protivnik predlagača da predlagaču isplati na ime troškova vanparničnog postupka iiznos od 31.500,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Negotinu Gž 216/18 od 17.08.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača, pa je rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu R1 233/15 od 05.04.2016. godine u stavu prvom i drugom izreke, potvrđeno; stavom drugim izreke, ukinuto je isto rešenje u stavu trećem izreke i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak u ukinutom delu.

Rešenjem Višeg suda u Negotinu Gž 216/18 od 04.03.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača, pa je dopunsko rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu R1 233/15 od 19.04.2018. godine, potvrđeno.

Protiv pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Negotinu Gž 216/18 od 17.08.2018. godine, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga i to u delu u kome je odlučeno o pravu korišćenja dvorišta i korišćenja stana zajedno sa članovima porodičnog domaćinstva predlagača – sinovima VV i GG.

Predlagač je dao odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20) u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da je revizija protivnika predlagača delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene neke od odredaba ovog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, suprug predlagača sada pok. DD bio je nosilac prava na delu predmetnog stana u površini od 51,5 m2 po ugovoru o korišćenju stana od 10.09.1955. godine. Pravnosnažnom presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P 3473/81 od 22.04.1982. godine stekao je pravo na proširenje preostalog dela stana, tako da je koristio ceo stan. DD je preminuo ..1985. godine. Predlagač je u navedenom stanu kao član porodičnog domaćinstva stanovala sa svojim suprugom počev od 1966. godine. Pravnosnažnim rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu R 10/97 od 19.06.1997. godine utvrđeno je da je predlagač AA iz ... zakupac stana na neodređeno vreme na stanu u ..., površine 111 m2, što je protivnik predlagača kao vlasnik (tada ĐĐ) dužan da trpi, to rešenje zamenjuje ugovor o zakupu stana dok se isti ne zaključi shodno odredbama Zakona o stanovanju. U međuvremenu se promenio vlasnik stana, te je sada vlasnik istog ovde protivnik predlagača BB. Predlagač ima prijavljeno prebivalište na adresi na kojoj se stan nalazi počev od 15.09.1966. godine do 24.07.1977. godine i ponovo od 20.10.1980. godine do sada. Članovi njenog porodičnog domaćinstva, njeni sinovi VV i GG imaju prijavljeno prebivalište na istoj adresi i to VV od 10.06.1999. godine, a GG od 11.12.1990. godine. Predlagač je redovno plaćala dažbine za stan, a stanarinu je redovno uplaćivala u sudski depozit. Predlagač je pozvala protivnika predlagača – novog vlasnika stana da zaključe ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme, na koji joj protivnik predlagača nije odgovorio, nakon čega je podnela predlog u ovoj pravnoj stvari.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijlano pravo i to odredbe člana 11, 47. stav 1, 30. – 39, 36. stav 1. Zakona o stanovanju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 50/92 ... 46/98 i 26/01) kada su usvojili predlog predlagača, osim u odnosu na korišćenje zajedničkog dvorišta, u kom delu je odlučeno pogrešnom primenom materijalnog prava, zbog čega je u tom delu činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 11. Zakona o stanovanju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 50/92 ... 46/98 i 26/01) propisano je da u slučaju promene vlasnika stana datog u zakup, novi vlasnik stana stupa u prava i obaveze zakupodavca.

Odredbom člana 47. stav 1. Zakona o stanovanju propisano je da lice kome je pravnosnažnom odlukom dodeljen na korišćenje stan sa stanarskim pravom, a koje do dana stupanja na snagu ovog Zakona nije zaključilo ugovor o korišćenju toga stana, zaključiće ugovor o zakupu tog stana, sa pravima koja su ovim Zakonom utvrđena za zakupca društvenog stana na neodređeno vreme.

Odredbom člana 36. stav 1. Zakona o stanovanju propisano je da članovi porodičnog domaćinstva zakupca društvenog stana imaju pravo da trajno koriste taj stan, pod uslovima iz ovog Zakona.

Pravilnom primenom navedenih odredbi nižestepeni sudovi su pravilno zaključili i odlučili da predlagač ima pravo da sa svojom decom – sinovima VV i GG, kao članovima svog porodičnog domaćinstva, koristi predmetni stan, s tim što sinovi predlagača nisu stranke, odnosno učesnici u ovom postupku, pa se u istom i ne odlučuje o njihovim pravima na predmetnom stanu – da li su stekli svojstvo korisnika stana kao članovi porodičnog domaćinstva predlagača ili ne.

Neosnovani su revizijski navodi protivnika predlagača da VV i GG ne mogu izvoditi nikakva prava od pravnog prethodnika DD, jer nisu njegovi sinovi. Ovo sa razloga što osnov za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu stana u konkretnom slučaju predstavlja pravnosnažno rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu R 10/97 od 19.06.1997. godine kojim je utvrđeno da je njihova majka, ovde predlagač, zakupac na neodređeno vreme na predmetnom stanu. Njena deca – sinovi VV i GG kao članovi njenog porodičnog domaćinstva shodno članu 36. stav 1. Zakona o stanovanju imaju pravo da trajno koriste predmetni stan pod uslovima iz ovog Zakona.

Sa iznetih razloga, revizija protivnika predlagača je u odnosu na korišćenje stana članova porodičnog domaćinstva predlagača odbijena kao neosnovana, a navode u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni sud nije cenio, s obzirom da se iz ovih razloga revizija ne može izjaviti (član 407. stav 2. ZPP).

Pri odlučivanju o pravu korišćenja „zajedničkog“ dvorišta, nižestepeni sudovi su se pozvali na odredbu člana 19. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kojoj nema mesta primeni u konkretnom slučaju, a nisu utvrdili ni cenili da li pravo korišćenja dvorišta predstavlja sastavni deo ugovora o zakupu stana ili ne, u smislu navedene odredbe člana 7. stav 2. Zakona o stanovanju, da li je reč o „zajedničkom“ dvorištu, niti su cenili da li se o istom odlučuje u ovom postupku čak i u situaciji ako je korišćenje dvorišta neophodno za redovnu upotrebu stana, ili ne.

Zbog navedenog, nižestepena rešenja su u odnosu na pravo korišćenja dvorišta morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po iznetim primedbama ovog suda, nakon čega će doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Vrhovni sud nije odlučivao o pravu predlagača na korišćenje tavana i podruma, s obzirom da je predlagač reviziju izjavio samo protiv rešenja Višeg suda u Negotinu Gž 216/18 od 17.08.2018. godine kojim nije odlučivano o pravu korišćenja tavana i podruma, već su o navedenom nižestepeni sudovi odlučivali dopunskim rešenjima protiv kojih nije izjavljena revizija.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja primenom člana 414. stav 1, 416. stav 2. u vezi člana 420. stav 2. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP.

Predsednik veća-sudija,

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković