Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 202. Porodičnog zakona (''Službeni glasnik RS'', br. 18/05) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ukazivanje tužilje na bitnu povredu iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku je bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da ta bitna povreda nije razlog za izjavljivanje revizije na osnovu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su bivši vanbračni partneri koji imaju zajedničko dete, mal. VV, rođenu ... godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P2 220/20 od 03.06.2021. godine, odlučeno je da, po prestanku vanbračne zajednice između tužilje i tuženog, mal. VV bude poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, uz obavezu oca da njenom izdržavanju doprinosi sa 25% svoje zarade. Uređen je način održavanja ličnih odnosa mal. VV sa ocem BB, počev od dana presuđenja 03.06.2021. godine, u narednih šest meseci i to dva puta nedeljno, tako što će otac dolaziti u ... i dete viđati nedeljom od 15 do 19 časova i sredom od 18 do 20 časova u prisustvu majke. U to vreme mal. VV je bila u uzrastu od ... godine, pa se očekivalo da će otac u potpunosti upoznati navike i potrebe mal. deteta i da će, nakon uspostavljanja kvalitetnog emotivnog odnosa, dete kod oca provoditi vreme od subote od 9 časova do nedelje do 19 časova, kao i dan krsne slave i rođendan oca. Zbog događaja koji se odigrao 21.06.2023. godine, tužilja je podnela tužbu, sa zahtevom za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, pa je tuženom izrečena hitna mera zaštite od nasilja u porodici, koja je produžena rešenjem Osnovnog suda u Lazarevcu NP 157/23 od 23.06.2023. godine. Tuženi je 07.08.2023. godine protiv tužilje podneo tužbu Osnovnom sudu u Lazarevcu u predmetu P2 213/23, radi izmene odluke o održavanju ličnih odnosa mal. VV sa njim, kao roditeljem koje ne vrši samostalno roditeljsko pravo, a u odnosu na to kako je prethodno odlučeno pravnosnažnom presudom P2 220/20 od 03.06.2021. godine. Rešenjem Osnovnog suda u Lazarevcu NP 323/23 od 29.11.2023. godine tužilji je produžena izrečena hitna mera udaljenja iz stana u ... i zabrana kontaktiranja i prilaska sestri GG, iz razloga što je AA, 28.11.2023. godine, nakon održanog ročišta u parnici kada joj je predočen nalaz i mišljenje Centra za socijalni rad od 22.11.2023. godine, po njenom traženju dostavljena kopija istog, a odbijen zahtev da joj se dostavi prateća dokumentacija dostavljena uz mišljenje Centra, ušla u porodični stan, gde živi sa sestrom i majkom, te mal. VV, obratila se mal. VV rečima: ''Ajde da vidimo šta su ove kučke izjavile?'', misleći na majku i sestru GG. Prema rečima žrtve GG, AA je bila nezadovoljna izjavama koje su ona i njena majka dale u postupcima pred sudom, vezano za vršenje roditeljskog prava nad mal. VV, te je AA navela: ''Za ovakve je samo metak u čelo!''. Tužilja se, kao mogući učinilac u tom postupku izjasnila tako što je negirala navode žrtve, ali je navela da su je uznemirili papiri koje je advokat pokazao, da se oseća odbačeno od strane majke i sestre, zbog čega će se preseliti kod oca u ... . U predmetu P2 213/23, Centar za socijalni rad Lazarevac je dostavio sudu mišljenje da aktuelno nije u interesu mal. VV da bude poverena ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, a u naredna tri meseca treba regulisati održavanje ličnih odnosa mal. deteta sa ocem, koji je zaživeo tek nakon što je tužilji AA izrečena hitna mera koja je produžena rešenjem od 29.11.2023. godine, i to dva puta nedeljno, sredom od 8 do 12 časova i nedeljom od 12 do 19 časova, tako što će otac preuzimati dete na adresi bake po majci, a dete će dovoditi majka na tu adresu i vratiti ga. Prve srede u prvom mesecu i poslednje srednje u drugom i trećem mesecu viđanje oca i mal. deteta će se odvijati u prostorijama Centra za socijalni rad u prisustvu stručnog radnika. Mišljenje Centra je da nema mesta izricanju tužilji AA mere zaštite od nasilja i uznemiravanje u odnosu na mal. VV. Rešenjem od 11.03.2024. godine u predmetu P2 213/23, sud je odbio predlog za određivanje privremene mere, da dete poveri ocu, majku liši roditeljskog prava i majci izrekne mere zabrane uznemiravanja, drskog i zlonamernog ponašanja u odnosu na mal. VV. Gradski Centar za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Lazarevac je u predmetu P2 213/23 dostavio svoj nalaz i mišljenje 14.03.2024. godine, tako što se izjasnio da je, uzimajući u obzir kompleksnost predmeta te donete privremene mere, izrečen korektivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava u odnosu na tužilju AA, imajući u vidu prijave podnošene PS koje su dovele do usložnjavanja i produbljavanja odnosa između AA i BB, da su narušeni porodični odnosi u primarnoj porodici AA produbljeni vremenom još više, da je mal. VV izložena svemu tome, ali sa autentičnom potrebom za oba roditelja indikovanim otporom, što kod deteta dovodi do unutrašnjih konflikata, te je celishodno određivanje veštačenja roditeljskih kapaciteta oba roditelja, ali i mal. deteta. Gradski Centar za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Lazarevac je 15.11.2023. godine dostavio prvostepenom sudu nalaz i mišljenje nakon razgovora sa mal. VV i tužiljom sa procenom Centra da ni kod tužilje, a ni kod mal. VV ne postoji autentičan strah i zabrinutost da bi mogle da budu ugrožene od strane tuženog. Pre događaja iz juna 2023.godine nije bilo prijave za nasilje a aktuelna kompleksna situacija i sprovođenje privremenih mera nije dovela do novih incidenata, te je mišljenje Centra da nije celishodno izricanje tuženom mere zabrane uznemiravanja mal. VV i tužilje. U svom nalazu i mišljenju od 22.11.2023. godine, Gradski Centar za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Lazarevac je dao mišljenje da mal. VV u razgovoru nasamo sa stručnim radnicima ima pozitivan stav o viđenju sa ocem. Procenjeno je da kod tužilje i mal. VV ne postoje autentičan strah ili da su na bilo koji način ugrožene od tuženog, te kako nije bilo prijava za nasilje, ceneći pri tom i aktuelnu situaciju vezano za predmet P2 213/23 Centar smatra da nije celishodno izricanje tuženom mere zaštite od uznemiravanja prema mal. VV i tužilji. Centar za socijalni rad ''Solidarnost'' Pančevu je u svemu saglasan sa procenom i mišljenjem Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Lazarevac. Tuženi je ranije izrečene mere poštovao. Obavljen je razgovor sa detetom, koje je događaj koji je prethodio izricanju mera nije percipirala kao ugrožavajući, te je procenjeno da, u konkretnom slučaju, ne postoji rizik od ponavljanja nasilja. Događaj zbog kog tužilja traži određivanje mere zaštite nasilja u porodici odigrao se 21.06.2023. godine oko 17,30 časova, kada je ona krenula sa detetom na viđenje sa BB, pa je kod pijace u ... videla BB kako sedi u vozilu i odmah kreće kolima za njima. Kada je zaustavila vozilo na pumpi da sipa benzin, BB je takođe parkirao vozilo i to odmah do njenog automobila. Odatle je tužilja krenula u igraonicu, gde se inače odvijaju kontakti deteta sa ocem, a tuženi je sve vreme pratio vozilom. Sedeli su u igraonici dva sata, VV se sve vreme igrala, nije htela da razgovara sa ocem iako je on više puta insistirao na tome. Govorio je detetu da nije ljut na nju, da joj oprašta i da je majka nagovara, a tužilji je govorio da je loša majka. Kada se završio termin kontakta, išao je sve vreme iza njih i pratio ih do trafike, gde je tužilja nešto kupila, a zatim automobilom sve do samoposluge, gde je „izleteo“ iz vozila i stao pored njih. Na zahtev tužilje da se skloni i da ih ne uznemirava nije reagovao. Sve vreme dok su bile u prodavnici, išao je za njima, između rafova. Dok su bile na kasi, čekao je ispred vrata i pratio ih nakon toga do automobila. Ubacio je u automobil kesicu sa igračkom, a kad mu je tužilja rekla da će ga prijaviti policiji odgovorio je: ''Samo prijavi policiji, videćeš...''. Tuženi se izjasnio da nije tačno da je AA rekao da je loša majka, a da je nakon igraonice išao za njima jer nije stigao da se pozdravi sa detetom. Rešenjem Osnovnog suda u Lazarevcu NP 157/23 od 23.06.2023. godine prema tuženom je produžena hitna mera zabrane kontaktiranja i prilaska oštećenima AA iz ... i mal. VV, izrečena naredbom policijskog službenika PS Lazarevac od 22.06.2023. godine u 20,14 časova.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje odbio, prihvatajući nalaze i mišljenja Gradskog Centra za socijalni rad u Lazarevcu i u Pančevu, koji su se saglasili da nije celishodno izricanje tuženom mere zaštite uznemiravanja prema mal. VV i tužilji. Ovo posebno, imajući u vidu da ni kod tužilje, a ni kod mal. VV ne postoji autentičan strah ili zabrinutost da bi na neki način mogle biti ugrožene od strane BB, da ranije nije bilo prijava za nasilje i da je trenutno aktuelna kompleksna situacija i sprovođenje privremenih mera. Sud nije prihvatio iskaz tužilje da se ona nije osećala bezbedno i da se plašila, jer je kontradiktoran, ne samo u odnosu na navode iz tužbe već i u delu koji se odnosi na događaje koji su doveli do pogoršanja odnosa između nje i tuženog, a nakon što je tuženi izrazio želju da, nakon dve godine, viđa dete bez njenog prisustva.

Drugostepeni sud je prihvatio razloge navedene u prvostepenoj odluci, nalazeći da je prvostepeni sud, polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno primenio odredbe člana 197, 198. stav 2. tačke 3. i 5. Porodičnog zakona. Ponašanje tuženog, koji je u junu mesecu 2023. godine izrazio želju da više vremena provodi sa mal. VV bez prisustva majke, (na šta je imao pravni osnov u presudi od 03.06.2021. godine), po oceni suda, je za posledicu imao događaj koji se odigrao 21.06.2023. godine. Utvrđeno ponašanje tuženog, po mišljenju drugostepenog suda, nema u sebi elemente imenovanih i neimenovanih oblika nasilja, ono nije drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje, niti je ugrožen telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužilje i mal. VV. S tim u vezi, drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud pravilno odbio predlog tužilje za prekid postupka u ovoj parnici do okončanja predmeta P2 213/23, odnosno izjašnjenja Komisije veštaka u skladu sa rešenjem o veštačenju i nalogom suda od 14.03.2024. godine u tom predmetu, jer je postupak u parnici po predlogu za zaštitu od nasilja u porodici poseban parnični postupak, koji je po svojoj prirodi hitan i u tom postupku se utvrđuju činjenice konkretnog ponašanja lica za koje se tvrdi da je izvršilo nasilje.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona, definisano je nasilje u porodici kao ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja), određeni su stavom 2. istog člana Zakona, uz određenje da se nasiljem u porodici smatra i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja).

Polazeći od zakonske definicije nasilja u porodici i utvrđenog činjeničnog stanja, neosnovani su navodi revidenta da je pobijana presuda doneta pogrešnom primenom materijalnog prava. Tužilja u reviziji ukazuje da insistiranje tuženog da viđa mal. VV, uprkos njenom protivljenju, predstavlja psihološko nasilje. Suprotno tome, na osnovu odredbe člana 61. stav 1. Porodičnog zakona, dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, a to pravo deteta može biti ograničeno samo sudskom odlukom, kada je to u najboljem interesu deteta (stav 2.).

U konkretnom slučaju, tuženi nije lišen roditeljskog prava, a u najboljem interesu deteta je da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Nasiljem u porodici, u smislu stava 1. odredbe člana 197. Porodičnog zakona, smatra se naročito: 1) nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede; 2) izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenjem telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu; 3) prisiljavanje na seksualni odnos; 4) navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14-tu godinu života ili nemoćnim licem; 5) ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima; 6) vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Ništa od navedenog nije utvrđeno u odnosu tuženog prema tužilji i mal. VV, što bi nalagalo izricanje tražene mere zaštite. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da to što tuženi pokušava da uspostavi lične odnose sa mal. VV, ne predstavlja nasilje u porodici, jer on to ne čini na način koji bi nalagao potrebu izricanja mera zaštite predviđenih odredbom člana 198. Porodičnog zakona.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153.stav 1.i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković