Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. u i člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je tužiljina revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su deca pokojnog GG (umrlog ...2007. godine) i pokojne VV (umrle ...2017. godine). Ugovorom o poklonu Ov. 241/80 od 01.04.1980. godine majka stranaka je od svog oca dobila na poklon deo katastarske parcele .. u površini od 15 ari, iz posedovnog lista broj .. KO ..., u određenim merama i granicama navedenim u tom ugovoru i upisala se kao vlasnica katastarske parcele .. u označenoj katastarskoj opštini. Na toj parceli izgrađena je porodična stambena zgrada, upisana u list nepokretnosti .. KO ... kao vlasništvo sada pokojne VV. Ugovorom o poklonu Ov. 1053/05 od 28.01.2005. godine majka stranaka je tužilji poklonila deo katastarske parcele broj .. u površini od 15 ari na kojem se nalazi porodična stambena zgrada, zadržavši za sebe i svog supruga (oca tužilje) pravo doživotnog plodouživanja. Tužilja nije izvršila upis svog prava svojine na poklonjenoj nepokretnosti u javne knjige. Istu nepokretnost majka stranaka je, ugovorom o poklonu Ov. 9663/09 od 08.05.2009. godine, poklonila i tuženom. Tim ugovorom poklonodavac je za sebe ugovorila pravo doživotnog plodouživanja. Ni tuženi nije izvršio upis prava svojine na poklonjenoj nepokretnosti u javnim knjigama. Pravnosnažnim rešenjem javnog beležnika Upp 626-2017 (veza O 2747/17) od 01.03.2018. godine utvrđeno je da zaostavštinu pokojne VV čine nepokretnosti upisane u list nepokretnosti .. KO ... - katastarska parcela .. ukupne površine 1500m2 i porodična stambena zgrada na toj parceli, a stranke su oglašene za naslednike te imovine sa jednakim naslenim udelima. Tužilja i tuženi su u katastru nepokretnosti sada upisani kao suvlasnici predmetnih nepokretnosti sa po ½ idealna dela.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odlučio da usvoji tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, sada pokojna VV nije raskinula ugovor o poklonu koji je 28.01.2005. godine zaključila sa tužiljom, niti je podnosila tužbu za opoziv poklona iz razloga predviđenih pravnim pravilima iz paragrafa 567 Srpskog građanskog zakonika, a ne može se smatrati da je taj ugovor o poklonu raskinut ugovorom od 08.05.2009. godine zaključenim sa tuženim za istu nepokretnost. Zato je, po stanovištu prvostepenog suda, ugovor o poklonu Ov. 1053/05 od 28.01.2005. godine valjan pravni osnov za sticanje prava svojine tužilje na spornoj nepokretnosti i ne postoje razlozi za njegovu ništavost koje je tuženi isticao - predmet tog ugovora, označen kao deo katastarske parcele broj .. površine 15 ari i porodična stambena zgrada na tom delu je sadašnja katastarska parcela .. u navedenoj površini i porodična stambena zgrada na toj parceli; sada pokojni otac stranaka, suprug poklonodavca, znao je za ugovor o poklonu koji je njegova supruga raspolagala zajedničkom nepodeljenom imovinom stečenom u braku i sa tim se saglasio jer nema dokaza da je takvo raspolaganje supruge osporavao, a utvrđeno činjenično stanje ne pruža osnov za zaključak o postojanju grube neblagodarnosti tužilje prema poklonodavcu.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, činjenica da tužilja do majčine smrti nije sprovela upis stvarnih prava na osnovu ugovora o poklonu koji nije perfektan - neposredno podoban za upis, jer sadrži grešku u označavanju parcele koja nije otklonjena za života poklonodavca, i činjenica da je sada pokojna majka stranaka istovetan ugovor o poklonu zaključila sa tuženim govore u prilog neosnovanosti tužbenog zahteva. Osim toga, po nalaženju drugostepenog suda, tužilja je vezana naslednom izjavom datom u postupku raspravljanja zaostavštine pokojne VV i ne može je naknadno opozvati isticanjem ugovora o poklonu - datom i neopozivom naslednom izjavom tužilja se saglasila da zaostavštinu njene pokojne majke čini sporna nepokretnost, i ne može je naknadno menjati pozivanjem na ugovor o poklonu za koji je znala tokom ostavinskog postupka.

Po stanovištu Vrhovnog suda, osnovani su navodi revidenta da je drugostepeni sud u ovom sporu pogrešno primenio materijalno pravo.

Podnošenje tužbe za utvrđenje prava svojine, stečenog ugovorom o poklonu, ne znači opoziv nasledne izjave koju je tužilja dala u postupku za raspravljanje zaostavštine poklonodavca, pokojne VV. Postojanje pravnosnažnog rešenja kojim su stranke oglašene za naslednike sporne nepokretnosti, kao zaostavštine njihove majke, nije smetnja za stranke da zahtevaju utvrđenje prava svojine na toj imovini po drugom pravnom osnovu.

U konkretnom slučaju, poklonodavac je istom nepokretnosti raspolagala sa dva ugovora o poklonu. U takvoj situaciji, u sukobu pravnih osnova iste snage - dva dobročina pravna posla, savesnost kasnijeg sticaoca mora biti odlučujući kriterijum za utvrđenje prava svojine jednog od poklonoprimaca. U ovom slučaju, obe ugovorne strane koje su zaključile kasniji ugovor o poklonu bile su nesavesne jer su znale da je ista nepokretnost već bila predmet ranije zaključenog ugovora o poklonu sa tužiljom, koji nije raskinut ili opozvan. Poklonodavac je za tu činjenicu znala po logici stvari, s obzirom da je jedna od ugovornih strana u oba ugovora o poklonu, a znanje tuženog za postojanje tog ugovora proizilazi iz njegovog odgovora na tužbu i njegovog iskaza datog u svojstvu stranke. U situaciji kada dva lica imaju pravni osnov iste jačine (dobročini ugovor) i kada se oboje nalaze u državini predmetne nepokretnosti (obe poseduju ključeve od kuće) tužilja ima jači pravni osnov za sticanje svojine u smislu člana 42. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa jer je tuženi kasniji i nesavesni sticalac, pošto je znao da je ista nepokretnost već poklonjena tužilji i da taj ugovor nije raskinut, ali je i pored toga zaključio drugi ugovor o poklonu kojim je povredio tužiljina prava.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Tužilja je uspela u postupku po reviziji i zato ima pravo na naknadu troškova tog postpka za sastav revizije u iznosu od 18.000,00 dinara i za sudske takse za reviziju u iznosu od 11.800,.00 dinara i odluku o reviziji u iznosu od 17.700,00 dinara.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković