Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Jordanov, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., opština ..., čiji je punomoćnik Gordana Ilić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 535/23 od 17.01.2024. godine, u sednici održanoj 13.11.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 535/23 od 17.01.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P 1087/21 od 16.12.2022. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da mu po osnovu duga isplati novčani iznos od 7.000 evra sa kamatom na ovaj iznos po kamatnoj stopi propisanoj članom 4. Zakona o zateznoj kamati („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 119/12) utvrđenoj na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za osam procentnih poena počev od 27.09.2008. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime parničnih troškova iznos od 274.095,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 535/23 od 17.01.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u delu stava prvog izreke, kojim je obavezan tuženi da isplati tužiocu po osnovu duga iznos od 7.000 evra i stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na dosuđeni iznos od 7.000 evra isplati kamatu po stopi koju određuje Evropska centralna banka od 27.09.2008. godine do 25.12.2012. godine, a od tada do isplate po kamatnoj stopi koju za evro propisuje odredba člana 4. Zakona o zateznoj kamati („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 119/12) po stopi utvrđenoj na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za osam procentnih poena, te da dosuđene iznose isplati u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... i 18/20), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.05.2015. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 7.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija tuženog nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da je u konkretnom slučaju pobijanom odlukom delimično preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. U slučaju preinačenja prvostepene odluke od strane drugostepenog suda revizija po navedenom članu je dozvoljena izuzev u situaciji kada je preinačena odluka o kamati kao sporednom potraživanju, pri čemu dosuđivanje dinarske protivvrednosti deviznog iznosa ne vodi prekoračenju tužbenog zahteva jer zahtev za isplatu deviznog iznosa sadrži u sebi i zahtev za isplatu dinarske protivvrednosti, pa revizija tuženog nije dozvoljena, jer drugostepeni sud odlučujući o žalbi nije uskratio, odnosno smanjio njegovo pravo u navedenom delu.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković