.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 6513/2024
16.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilja AA i BB, obe iz ..., čiji je zajednički punomoćnik advokat Srđan Tufegdžić iz ..., protiv tuženog Grada Beograda, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade za faktički zauzeto zemljište, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 11/23 od 01.11.2023. godine, u sednici održanoj 16.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 11/23 od 01.11.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 11/23 od 01.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 2900/20 od 18.10.2022. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilja i obavezan tuženi da tužiljama na ime faktičke eksproprijacije kat.parcele br. .., površine 586 m2, upisane u l.n. .. k.o. ... isplati ukupan iznos od 1.758.000,00 dinara i to: tužilji AA iznos od 879.000,00 dinara i BB iznos od 879.000,00 dinara, obema sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na dosuđeni iznos od 18.10.2022. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiljama kao solidarnim poveriocima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 408.690,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 11/23 od 01.11.2023. godine stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude tako što je obavezan tuženi da tužiljama isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 340.405,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Obrazloženje pobijanih presuda je u skladu sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u slučaju faktičke eksproprijacije koja nastaje kada se na gradskom građevinskom zemljištu izgradi deo površine od javnog interesa (ulice) koje je privedeno nameni i kada ne postoji rešenje o izuzimanju iz poseda i isplati naknade, odnosno rešenje o eksproprijaciji. Kod utvrđenja da je u konkretnom slučaju deo katastarske parcele tužilja zauzet izgradnjom ulice, koji drži i koristi tuženi, da je tužiljama kao suvlasnicima u ovoj parnici dosuđena naknada u visini tržišne vrednosti za izuzeto zemljište srazmerno suvlasničkom udelu, ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi isplate tužilje su podnele 23.09.2020. godine, vrednost predmeta spora (za svaku od tužilja) je 879.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje i novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
