Revizija je dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, JP „Direkcija za izgradnju“ Arilje je 17.08.2010. godine tužiocu izdala potvrdu radi pribavljanja lokacijske dozvole za izgradnju stambenog objekta na katastarskoj parceli broj .. KO Arilje. U ovoj potvrdi javno preduzeće se obavezalo da će pristupni put, odnosno ulicu ... za označenu parcelu iz ulice ... obezbediti u roku od godinu dana od izdavanja potvrde. Na osnovu ove potvrde tužiocu je izdata lokacijska dozvola 17.08.2010. godine. Nakon toga, 16.09.2010. godine parnične stranke su zaključile ugovor, kojim je konstatovano da je komunalno uređenje zemljišta osnovni uslov svake investicione izgradnje na urbanističkom prostoru Opštine Arilje, da je nosilac komunalnog uređenja zemljišta JP „Direkcija za izgradnju“ Arilje, a da korisnik – vlasnik zemljišta učestvuje u troškovima pomenutog uređenja prilikom izgradnje objekta u visini propisanoj Odlukom Skupštine Opštine Arilje. Ugovorom je konstatovano da je tužilac vlasnik zemljišta za izgradnju stambenog objekta na katastarskoj parceli .. KO Arilje neto površine 126,84 m2 u prvoj građevinskoj zoni, te da na ime uređenja zemljišta treba da gotovinski uplati 258.488,00 dinara na račun JP „Direkcija za izgradnju“ u roku od 30 dana. Po ugovoru tužilac je stekao pravo na priključenje na vodovodno-kanalizacionu mrežu bez ikakvih dodatnih plaćanja, kao i pravo na priključenje na javnu saobraćajnicu bez ikakvih dodatnih plaćanja, u skladu sa potvrdom JP „Direkcija za izgradnju“ Arilje od 17.08.2010. godine, koja je sastavni deo lokacijske dozvole od 17.08.2010. godine. Ugovorom je konstatovano da je tužilac u celosti izmirio svoju obavezu plaćanja predviđene naknade. Pristupni put parceli tužioca nije sagrađen, tužilac se nadležnom upravno organu tužene obraćao 25.04.2018. godine, te je dobio obaveštenje da su kao pristupne ulice građevinskoj parceli na kojoj je on izgradio stambeni objekat planirane dve saobraćajnice, kao i da su planirana sredstva za izuzimanje dela parcele broj .. u 2019. godini. Pristupni put tužiočevoj parceli nije sagrađen, a on svakodnevno čini saobraćajni prekršaj kada prilazi svom objektu.

Sa polazištem na ovako utvrđene činjenice prvostepeni sud nalazi da je tužena u obavezi da izvrši ugovorom preuzetu obavezu, pa usvaja tužbeni zahtev na osnovu odredbi članova 17, 148. i 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud ne prihvata stanovište prvostepenog suda, nalazeći da je tužilac uplatom naknade za komunalno uređenje po sadržini ugovora stekao samo pravo na priključenje na javnu saobraćajnicu bez ikakvih dodatnih plaćanja, ali da u ugovoru ne postoje konkretne obaveze tužene da izgradi pristupni put za njegovu parcelu. Tužilac ne može tražiti donošenje presude kojom će se naložiti izgradnja puta, budući da je ova oblast regulisana odredbama članova 1, 5. i 12. Zakona o putevima („Službeni glasnik RS“, br. 46/91... 101/2005), te članova 35, 20, 31, 50, 53. i 60. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/2009... 52/2021).

Osnovano se revizijom ukazuje da je stanovište drugostepenog suda nerihvatljivo.

Odredbom člana 26. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor zaključen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.

U zasnivanju obligacionih odnosa strane ne mogu ustanovljavati prava i obaveze kojima se za bilo koga stvara ili iskorišćava monopolski položaj na tržištu (član 14. ZOO); u zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od načela jednake vrednosti uzajamnih davanja (član 15. stav 1. ZOO); strane u obligacionom odnosu dužne su da izvrše svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje (član 17. stav 1. ZOO); strana u obligacionom odnosu dužna je da u izvršavanju obaveze iz svoje profesionalne delatnosti postupa s povećanom pažnjom, prema pravilima struke i običajima (pažnja dobrog stručnjaka) (član 18. stav 2. ZOO).

Odredbom člana 262. stav 1. ZOO propisano je da je poverilac u obaveznom odnosu ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi.

Odredbom člana 2. tačka 43. Zakona o putevima („Službeni glasnik RS“, br. 91/2018, 95/2018 i 92/2023) koji je u primeni u vreme odlučivanja, propisano je da je prilazni put onaj put koji omogućava vlasniku, odnosno neposrednom držaocu nepokretnosti prilaz na javni put, odnosno nekategorisani put pored kojeg se neporketnost nalazi. Odredbama članova 43. i 44. tog Zakona propisano je na koji način i u kojim dimenzijama se gradi prilazni put koji se priključuje na javni put, kao i da troškove izgradnje tog puta snosi investitor radova na izgradnji prilaznog puta.

Iz utvrđenih činjenica nesumnjivo proizilazi da je između stranaka zaključen ugovor, koji za osnov ima odluku nadležnog upravnog organa o lokacijskoj dozvoli za objekat tužioca koji je on u međuvremenu sagradio na svojoj parceli, kao i da je osnov te dozvole preuzeta obaveza javnog preduzeća, čiji je osnivač tuženi, da do parcele tužioca obezbedi pristupni put iz Ulice ... u roku od godinu dana računajući od 17.08.2010. godine. Tužilac je izvršio svoju ugovorom preuzetu obavezu plaćanja naknade za komunalno uređenje zemljišta, ali tužena zauzvrat nije izvršila svoju ugovorom preuzetu obavezu obezbeđenja pristupnog puta do tužiočeve parcele.

Iz navedenih razloga, po stanovištu Vrhovnog suda prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je obavezao tuženu da izvrši ugovorom preuzetu obavezu. Pravila građenja pristupnog puta predviđena imperativnim propisima, suprotno stanovištu drugostepenog suda, ne utiču na stečena prava i preuzete obeveze parničnih stranaka iz ugovora zaključenog 16.09.2010. godine, na koji se zbog pravne prirode prava i obaveza primenjuju pravila obligacionog prava.

Iz iznetih razloga, odlučeno kao u izreci na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Na osnovu odredbi članova 165. stav 2, 154. i 163. stavova 1. i 2. ZPP tužiocu su dosuđeni opravdani troškovi revizijskog postupka, koje čine nagrada za sastav revizije od 27.000,00 dinara, te sudske takse na reviziju od 29.600,00 dinara i na presudu ovog suda od 44.400,00 dinara.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković