.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 26656/2023
09.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jasmine Simović i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz sela ..., Grad ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jovica Despotović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“ Beograd, čiji je punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 270/23 od 08.06.2023. godine, u sednici održanoj 09.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 270/23 od 08.06.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 270/23 od 08.06.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 339/22 od 14.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor tuženog o apsolutnoj nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je ništav sporazum o naknadi za eksproprisano zemljište od 02.12.2011. godine zaključen kod Sekretarijata za urbanizam i imovinskopravne poslove Grada Vranja između tužioca AA i tuženog, kojim je određena visina naknade za eksproprisano zemljište, jer je suprotan prinudnim propisima i javnom poretku. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu AA isplati razliku između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište za katastarske parcele bliže navedene u ovom stavu izreke u iznosu od 4.433.184,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.11.2022. godine kao dana presuđenja do konačne isplate, dok je odbijen zahtev ovog tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate za period od 18.12.2011. godine do 13.11.2022. godine, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, utvrđeno je da je ništav sporazum o naknadi za eksproprisano zemljište od 31.01.2012. godine zaključen kod Sekretarijata za urbanizam i imovinskopravne poslove Grada Vranja između tužioca BB i tuženog, kojim je određena visina naknade za eksproprisano zemljište jer je suprotan prinudnim propisima i javnom poretku. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu BB isplati razliku između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište za katastarske parcele bliže navedene u ovom stavu izreke u iznosu od 47.520,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.11.2022. godine kao dana presuđenja do konačne isplate, dok je odbijen zahtev ovog tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate za period od 18.12.2011. godine do 13.11.2022. godine. Stavom šestim izreke, utvrđeno je prema tuženom da je ništav sporazum o naknadi za eksproprisano zemljište od 28.02.2012. godine zaključen kod Sekretarijata za urbanizam i imovinskopravne poslove Grada Vranja između tužioca VV i tuženog, kojim je određena visina naknade za eksproprisano zemljište, jer je suprotan prinudnim propisima i javnom poretku. Stavom sedmim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu VV isplati razliku između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište za katastarske parcele bliže navedene u ovom stavu izreke u iznosu od 512.980,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.11.2022. godine kao dana presuđenja do konačne isplate. Stavom osmim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima isplati na ime troškova parničnog postupka 821.286,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 645.750,00 dinara počev od izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 270/23 od 08.06.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, četvrtom, šestom, sedmom i osmom i u usvajajućem delu stava trećeg i petog izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite o kom je odlučeno pobijanom odlukom je utvrđenje ništavosti sporazuma o naknadi za eksproprisano zemljište i isplata razlike između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište, a pravnosnažnim presudama je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. Pobijana odluka je doneta uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava izraženog u odlukama Vrhovnog suda, zasnovanih na činjeničnom stanju kao u ovoj pravnoj stvari. Imajući ovo u vidu, proizlazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23), na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju tužioci nemaju svojstvo jedinstvenih suparničara u smislu člana 210. ZPP, već su obični suparničari, iz kojih razloga za ocenu dozvoljenosti revizije merodavna je vrednost predmeta spora pobijanog dela u odnosu na svakog tužioca ponaosob.
Tužba u ovoj pravnoj stvari radi utvrđenja i naknade podneta je 06.03.2017. godine. Vrednost predmeta spora u odnosu na tužioca AA je 4.433.184,00 dinara, za tužioca BB 47.520,00 dinara i za tužioca VV 512.980,25 dinara. Imajući u vidu da tužioci nisu jedinstveni i nužni suparničari u smislu člana 210. ZPP, pobijana vrednost predmeta spora u odnosu na svakog od tužilaca ponaosob ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe (1 evro=117,5869 dinara), pa revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stava 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
