U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu broj .../... od 01.11.2011. godine, na neodređeno vreme, na poslovima ..., sve do 01.01.2016. godine, kada joj je rešenjem tuženog broj 17-12-.../... sa istim datumom otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze, usled nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza, zloupotrebe položaja, nepoštovanja radne discipline, nekorektnog odnosa prema strankama, kao i zbog namerno prouzrokovane štete poslodavcu. Od strane prvostepenog suda doneta je presuda P1 116/16 od 19.02.2018. godine ispravljena rešenjem istog suda P1 2556/18 od 13.09.2018. godine, kojom je tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu usvojen, a tužilji dosuđene četiri zarade koje je ostvarila u mesecu koji je prethodio mesecu u kome je prestao radni odnos, dok je tužbeni zahtev za vraćanje na rad odbijen kao neosnovan. Apelacioni sud u Nišu doneo je presudu Gž1 1848/18 od 20.07.2018. godine kojom je prvostepena presuda potvrđena u delu poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, dok je u preostalom delu ukinuta i vraćena na ponovno odlučivanje.

Tužilji je u rešenju o otkazu ugovora o radu od 01.01.2016. godine stavljeno na teret da je kao ... prodala putniku kartu ... ... šifra ..., a da je u špilu poslednja karta bila ... ... i što je prilkom kontrole imala višak 40 dinara, a rekla je da ima depozit 100 dinara. To znači da je prodala kartu „patosnicu“ koja se definiše kao karta koja je ranije već jednom bila prodata, a koju putnik ostavi i koju ... nađe i proda ponovo. Tužilja je bila zadužena špilom karata u kome ima po 100 karata i početni broj u špilu je ... i završava se sa brojem ... . Karta koja je kontrolisana od strane kontrolora Direkcije nosila je broj ..., a zatečeno stanje karata u špilu tužilje je bilo sa serijskim brojem ... . Tužilji je stavljen na teret nekorektan odnos prema strankama i namerno nanošenje štete poslodavcu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da tuženi nije dokazao da je tužilja učinila povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret rešenjem o otkazu ugovora o radu, jer karta koja je prodata i nakon toga kontrolisana bila je iz zaduženja tužilje, a okolnost da je u odnosu na brojeve karata devet brojeva manje u odnosu na poslednju iz špila nije od značaja, jer je i tom kartom tužilja bila regularno zadužena. Nižestepeni sudovi su zaključili da tuženi nije dokazao ni da je tužilja učinila povredu radne obaveze nekorektnog odnosa prema strankama dana 27.11.2015. godine, jer su takve zaključke izveli ocenom izvedenih dokaza. Tužilja, po stanovištu nižestepenih sudova, nije učinila ni povredu dužnosti upisivanja depozita, jer je tuženi nije dostavio dokaze na okolnosti pod kojim uslovima i na koji način se vodi evidencija o zaduženju novcem ove kategorije zaposlenih.

I po stanovištu Vrhovnog suda, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje ne postoji relevantan činjenični osnov, kao opravdan razlog za prestanak radnog odnosa tužilji u vidu povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1, 2. i 5. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 ... 113/17) propisano je da se može otkazati ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i ako nesavesno ili nemarno izvršava svoje radne obaveze, ako zloupotrebi ili prekorači ovlašćenja i ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, a stavom 3. istog člana u tački 8. da poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 191. stav 1. tog Zakona propisano je da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.

U reviziji tuženog osporava se ocena izvedenih dokaza, čime se posredno pobija utvrđeno činjenično stanje, što prema članu 407. stav 2. ZPP, ne može biti revizijski razlog. Stoga, pri utvrđenom činjeničnom stanju da je pravnosnažno poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu, koje se revizijom ne pobija, a ne postoji osnov za prestanak radnog odnosa (radi primene odredbe člana 191. stav 7. Zakona o radu), neosnovani su navodi revizije da je tužbeni zahtev tužilje trebalo odbiti.

Bez uticaja na zakonitost pobijane odluke je revizijski navod da je tužilja nakon otkaza ugovora o radu počela da radi kod drugog poslodavaca, jer tužilja na taj način samo umanjuje nastalu štetu nezakonitim otkazom ugovora o radu.

Iz svega iznetog odlučeno je na osnovu odredbe člana 414.ZPP, kao u stavu prvom izreke.

Kako troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju nužne troškove radi vođenja parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković