.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1648/2024
17.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Zorice Bulajić, Marine Milanović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4927/23 od 04.10.2023. godine, u sednici održanoj 17.04.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4927/23 od 04.10.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4927/23 od 04.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4927/23 od 04.10.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 58538/20 od 20.09.2022. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 58538/20 od 11.07.2023. godine, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete po osnovu neisplaćenih iznosa invalidnine za period od meseca novembra 2017. godine zaključno sa aprilom 2022. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose, određene u stavu prvom izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 85.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, a odbijen je tužbeni zahtev za isplatu traženih iznosa za period od marta 1999. godine zaključno sa oktobrom 2017. godine sa traženom zakonskom zateznom kamatom i zahtev za kamatu na parnične troškove za period od 20.09.2022. godine do izvršnosti. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o posebnoj reviziji na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da revizija tužene nije izuzetno dozvoljena.
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi člana 172, 186. i 277. Zakona o obligacionim odnosima, obavezana je tužena da tužiocu naknadi štetu u visini pojedinačnih mesečnih iznosa neisplaćene otpremnine, za period od septembra 2020. godine zaključno sa avgustom 2022. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate. Ovo zbog toga što je tužiocu rešenjem Sekretarijata za društvene delatnosti Opštine Podujevo od 18.07.1988. godine priznato pravo vojnog invaliditeta VI grupe sa 60% invaliditeta trajno, sa pravom na ličnu naknadu invaliditeta počev od 01.04.1988. godine, koju je tužena redovno isplaćivala tužiocu do marta 1999. godine, kada je prestala da mu isplaćuje iz razloga što je celokupna administracija, pa i deo službe tužene, stavljena u nadležnost međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji. Na opisani način tužena je bez pravnog osnova i opravdanog razloga nezakonitim radom svojih organa, povredila tužiocu pravo na mirno uživanje imovine proklamovano članom 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Imajući u vidu sadržinu pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse po pitanju izraženom pravnog shvatanja da osnov potraživanja neisplaćenih mesečnih iznosa invalidnine po svojoj pravnoj prirodi nije isplata povremenog potraživanja, već naknada štete u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, u kom slučaju kamata teče do dana dospeća svakog pojedinačnog iznosa na osnovu člana 186. u vezi člana 277. Zakona o obligacionim odnosima.
Iz iznetih razloga po oceni Vrhovnog suda ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse niti novog tumačenja prava, pa je primenom člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 30.11.2020. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 3.009.165,28 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vredost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
