Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženih „Železnice Srbije“ AD Beograd i „Infrastruktura železnice Srbije“ AD Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2660/23 od 16.11.2023. godine, u sednici održanoj 19.09.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2660/23 od 16.11.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj, u delu koji se odnosi na solidarnu odgovornost tuženih.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2660/23 od 16.11.2023. godine, u delu koji se odnosi na solidarnu odgovornost tuženih.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 1120/21 od 21.04.2023. godine, stavom prvim i petim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi AD „Železnice Srbije“ Beograd da tužiocu isplati na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, za period od decembra 2014. godine zaključno sa avgustom 2015. godine, pojedinačne opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom drugim i šestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi „Infrastruktura železnice Srbije“ AD obaveže solidarno sa tuženim „Železnice Srbije“ AD Beograd, da mu na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od decembra 2014. godine zaključno sa avgustom 2015. godine isplati pojedinačne opredeljene iznose sa kamatom. Stavom trećim i sedmim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi „Infrastruktura železnice Srbije“ AD da tužiocu na ime neisplaćenih naknada za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od septembra 2015. godine zaključno sa novembrom 2017. godine isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da mu tuženi „Infrastruktura železnice Srbije“ AD isplati za mesec avgust iznos od 7.051,43 dinara sa kamatom. Stavom osmim izreke, obavezan je tuženi „Železnice Srbije“ AD da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 25.805,37 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom devetim izreke, obavezan je tuženi „Infrastruktura železnice Srbije“ AD da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 115.284,64 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2660/23 od 16.11.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženih i potvrđena prvostepena presuda u stavu jedan, dva, tri, pet, šest, sedam, osam i devet izreke i odbijeni su zahtevi tužioca i tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu za solidarnu odgovornost tuženih, tužilac je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažna presuda, u pobijanom delu (naknada za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od decembra 2014. godine do avgusta 2015. godine) u skladu je sa stanovištem Vrhovnog suda, po kome ne postoji odgovornost tuženog „Infrastruktura železnice Srbije“ AD, kao društva sticaoca nastalog statusnom promenom predviđenom članom 489. stav 1. tačka 1. i stav 2. Zakona o privrednim društvima (izdvajanje uz osnivanje) za obaveze nastale pre statusne promene tuženog AD ''Železnice Srbije'' Beograd (društva prenosioca). Između društva prenosioca i društva sticalaca, između ostalog i tuženog „Infrastruktura železnice Srbije“ AD dana 24.06.2016. godine zaključen je Protokol kojim su njegovi potpisnici prihvatili informaciju o sprovedenom postupku statusne promene društva prenosioca i otvaranju početnih stanja u poslovnim knjigama noformiranih društava i kojima su u bilans tuženog društva prenosioca, pored ostalog, preneta ''rezervisanja'' za sudske sporove, odnosno sporove koji su u toku da sporno novčano potraživanje nastalo pre statusne promene privrednog društva ''Železnice Srbije'' AD ostaje obaveza tog društva, a solidarna obaveza tuženog društva sticaoca ne postoji u smislu člana 505.stav 1.tačka 2. Zakona o privrednim društvima, jer nema razlike u vrednosti imovine koja mu je preneta i obaveza koja je preuzeo.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužbeni zahtev ne odnosi na novčano potraživanje kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti predmeta spora, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi isplate tužilac je podneo 11.01.2018. godine, a vrednost pobijanog dela potraživanja ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković