Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Zelović, advokat iz ..., protiv tuženog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, sa sedištem u Beogradu, koga zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2205/23 od 31.05.2023. godine, u sednici održanoj 20.11.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2205/23 od 31.05.2023. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2205/23 od 31.05.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1705/21 od 22.02.2023. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe učinjeno podneskom tužilje 01.09.2022. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je obavezan tuženi da tužilji na ime razlike između minimalne zarade i isplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu za period od marta 2018. godine zaključno sa decembrom 2018. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da tužilji na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada, za period od marta 2018. godine do februara 2021. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da tužilji na ime neisplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za period od marta 2018. godine do februara 2021. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom petim izreke, tužilja je oslobođena obaveze plaćanja sudskih taksi. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2205/23 od 31.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane, žalbe tužilje i tuženog pa je potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1705/21 od 22.02.2023. godine u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom i šestom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. ZPP, radi razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br.10/22) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava. Odluke nižestepenih sudova su u skladu sa ujednačenom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u kojoj je raspravljeno pitanje prava zaposlenog na isplatu minimalne zarade tako da zarada koju zaposleni ostvaruje svojim radom ne može biti niža od minimalne zarade za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom. Cilj isplate minimalne zarade je da se obezbedi zaštita zaposlenih radi zadovoljavanja njihovih egzistencijalnih i socijalnih potreba, kao i članova njihovih porodica, što je predviđeno i Konvencijom Međunarodne organizacije rada broj 131. o utvrđivanju minimalnih nadnica i Preporukom broj 136. o utvrđivanju minimalnih nadnica.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403 stav 3 Zakona o parničnom postupku, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 15.03.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 222.327,89 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković