U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mile Rankić advokat iz ..., protiv tuženog AD EPS Beograd, Ogranak RB „Kolubara“ Lazarevac, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4640/23 od 29.11.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 07.03.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4640/23 od 29.11.2023. godine tako što SE ODBIJA kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 317/22 od 12.09.2023. godine. OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu na ime troškova revizijskog postupka isplati iznos od 94.600,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4640/23 od 29.11.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 317/22 od 12.09.2023. godine u stavu prvom izreke i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da, na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada i na ime naknade štete zbog manje isplaćene naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora u periodu od februara 2020. godine do februara 2023. godine, isplati pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao i da za tužioca na navedene iznose uplati nadležnom Republičkom fondu za PIO zaposlenih doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Lazarevcu P1 317/22 od 12.09.2023. godine i odbijen kao neosnovan zahtev tužioca da se obaveže tužena da na ime troškova postupka isplati tužiocu iznos od 90.422,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, i obavezan je tužilac da tuženom na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 6.557,20 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 26.228,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odlučuje shodno čl. 403. st, 2. t. 2. ZPP.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme i u utuženom periodu je obavljao rad tako što je radio svaki drugi dan 12 sati, i to od 07,00 časova do 19,00 časova, a organizacija rada je takva da tužilac menja drugog zaposlenog na istom radnom mestu svakog drugog dana, s tim što jedan dan radi od 07,00 do 19,00 časova, drugi dan je pauza i koji ciklus se ponavlja. Tuženi je za tako obavljeni rad vršio obračun i isplatu zarade u skladu sa članom 30. Posebnog kolektivnog ugovora, ali bez uvećanja zarade za 8,9% po osnovu smenskog rada u skladu sa članom 38. PKU. Tužiocu je za sporni period manje isplaćivana zarada po osnovu smenskog rada, i to u iznosu od 165.720,49 dinara i istovremeno mu je za isti period, zbog nepravilno izvršenog obračuna i isplate zarade sa uvećanjem, manje isplaćivana naknada zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora u iznosu od 20.371,31 dinara, što je utvrđeno na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 164. Zakona o radu usvojio tužbeni zahtev za isplatu naknade za smenski rad kao i naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora. Po nalaženju tog suda, tužilac je u navedenom vremenskom periodu radio u smenama i zato ima pravo na uvećanu zaradu u skladu sa članom 108. stav 4. Zakona o radu i članom 38. stav 1. tačka 4, kao i članom 118. stav 1. tačka 6. Zakona o radu, i to u visini utvrđenoj veštačenjem.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, način rada tužioca nema karakter smenskog rada zbog čega je neosnovano potraživanje tužioca za isplatu po tom osnovu, zbog čega mu ne pripada ni naknada na ime zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora.

Ovakvo pravno stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Definicija smenskog rada sadržana je u Direktivi Evropske Unije 2003/88/EC koja nije neposredni izvor prava, ali doprinosi njegovom tumačenju. Po toj definiciji, smenski rad je takav način organizacije rada u kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrascem, uključujući obrazac rotiranja koji može biti neprekidan ili sa prekidima (kontinuiran ili diskontinuiran).

Zaposleni na istim poslovima na kojima je radio i tužilac, smenjivali su se prema unapred utvrđenom redosledu, 12 sati rada - 36 odmora - 12 sati rada, što znači da je u konkretnom slučaju obavljan smenski rad.

Tuženi nije sporio da je tužilac rad obavljao na izloženi način, niti je osporio visinu potraživanja utvrđenu veštačenjem, a kako tužiocu pripada pravo na isplatu uvećane zarade po osnovu smenskog rada to mu je pričinjena šteta nastala prilikom obračuna naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora, zbog čega ima pravo na isplatu iste, pa je zbog pogrešne primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda pobijana presuda preinačena na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odluka sadržana u stavu drugom izreke doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi člana 153. stav 1. i 154. ZPP. Tužiocu su dosuđeni troškovi postupka po reviziji u ukupnom iznosu od 78.770,22 dinara, i to za: sastav revizije u iznosu od 27.000,00 dinara i na ime troškova sudske takse na reviziju iznos od 27.040,00 dinara i sudske takse na odluku po reviziji iznos od 40.560,00 dinara. Visina ovih troškova određena je primenom važeće Advokatske i Taksene Tarife, prema vrednosti predmeta spora.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković