Oštećena BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu, dok je okrivljeni obavezan da plati sudu, Trećem OJT u Beogradu i oštećenom troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 913/23 od 04.07.2024. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, preinačena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 598/21 od 05.06.2023.godine, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji i o drugim odlukama i to tako što Viši sud u Beogradu, iz izreke pobijane presude, izostavlja odluku o imovinskopravnom zahtevu – „na osnovu člana 258. stav 4. ZKP oštećena BB se radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućuje na parnični postupak“, dok se u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbija kao neosnovana, a prvostepena presuda potvrđuje.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Marko Tešić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude i da iste ukine u celini i predmet vrati na ponovno suđenje drugom veću ili da ukine drugostepenu odluku i predmet dodeli u rad drugom veću.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati i to na nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke.

S tim u vezi branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je ispitivanje veštaka saobraćajne struke nezakonit dokaz, jer veštak nije položio zakletvu, pa nije mogao biti upozoren na istu, na zapisniku o glavnom pretresu dana 10.04.2023. godine. Pored toga, prilikom neometanog izlaganja veštaka o predmetu veštačenja, prvostepeni sud je dozvolio stručnom savetniku da stavlja dokazne predloge i predlaže dopunsko veštačenje, pa je dokazna radnja ispitivanje veštaka preduzeta na nezakonit način i predstavlja nezakonit dokaz na kome se ne može zasnivati sudska odluka. Ovo tim pre jer okrivljeni nije dao saglasnost da se glavni pretres održi u odsustvu branioca, te je odbrana bila uskraćena da postavlja pitanja.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizlazi da je sudski veštak za oblast saobraćaja, dr Pavle Galić, dao pisani nalaz i mišljenje novembra 2020. godine, na osnovu naredbe javnog tužioca Trećeg OJT Kt 5510/18. Nakon toga je stalni sudski veštak saobraćajne struke Pavle Galić ispitan na glavnom pretresu dana 10.04.2023. godine.

Odredbom člana 119. stav 1. ZKP propisano je da će se od veštaka zahtevati da pre veštačenja položi zakletvu, a stalni veštak biće pre veštačenja opomenut na već položenu zakletvu.

Kako je veštačenje obavljeno od strane veštaka saobraćajne struke sa spiska stalnih sudskih veštaka, ovlašćenog za davanje nalaza i mišljenja, te je veštak na glavnom pretresu, prilikom ispitivanja, opomenut na već položenu zakletvu u skladu sa odredbom člana 119. ZKP, to po oceni Vrhovnog suda ovako izvedena dokazna radnja veštačenja predstavlja dokaz koji se zasniva na Zakoniku o krivičnom postupku, pa suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, pobijane presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva branilac ukazuje na povrede zakona koje se odnose na rukovođenje glavnim pretresom i pouke o pravima pozvanih lica u smislu člana 438. stav 2 .tačka 3) ZKP u vezi člana 402. ZKP, 389. ZKP i 395. ZKP, kao i povrede iz člana 125. i 126. ZKP u pogledu prava i dužnosti stručnog savetnika.

Međutim, kako povrede odredbe člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP i člana 402. ZKP, 389. ZKP i 395. ZKP, kao i odredbe člana 125. i 126. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u ocenu ovih povreda nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                 Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković