Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog Lovačkog udruženja „Miroslav Zlatanović Mića“ iz Žitorađe, čiji je punomoćnik Bogdan Đukić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1115/2023 od 22.03.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 06.06.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1115/2023 od 22.03.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 1115/2023 od 22.03.2023. godine i presuda Osnovnog suda u Prokuplju P1 150/21 od 05.12.2022. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P1 150/21 od 05.12.2022. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na osnovu Ugovora o vršenju poslova stručne službe za gazdovanje lovištem sa kojim gazduje ovde tuženi za period od 16.11.2016. godine do 01.04.2017. godine isplati pojedinačno utvrđene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao neosnovan (stav prvi izreke). Naloženo je tužiocu da tuženom nadoknadi troškove postupka u iznosu od 157.500,00 dinara (stav drugi izreke).

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1115/2023 od 22.03.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju P1 150/21 od 05.12.2022. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija u ovom sporu je dozvoljena zbog potrebe za tumačenjem odredbe člana 54. Zakona o divljači i lovstvu („Službeni glasnik RS“ broj 18/2010 i 95/2018 - drugi zakon), zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu, u navedenom delu, u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaposlen u lovačkom udruženju „Mali Jastrebac“ iz Merošine po osnovu Ugovora o radu od 01.03.2012. godine i Aneksa ugovora o radu od 04.07.2012. godine. Navedeno udruženje je sa tuženim udruženjem 16.11.2016. godine zaključilo Ugovor o stručnoj službi za gazdovanje lovištem broj 51/16, kojim se u članu 2. određuje da će za potrebe korisnika lovišta „Arbanaška“ kojim gazduje tuženo lovačko udruženje „Miroslav Zlatanović Mića“ iz Žitorađe stručne poslove obavljati tužilac AA zaposlen na određeno vreme kod Lovačkog udruženja „Mali Jastrebac“ Merošina. Na osnovu ovog ugovora, istog dana zaključen je Ugovor o vršenju poslova stručne službe za gazdovanje lovištem sa kojim gazduje LU „Miroslav Zlatanović Mića“ iz Žitorađe, koji je pored navedenih lovačkih udruženja potpisao i tužilac. Ovim ugovorom je u članu 1. i 2. određeno da se tužilac obavezuje da obavlja stručne poslove u vezi gajenja i zaštite u skladu sa članom 54. Zakona o divljači i lovstvu i člana 5. Pravilnika o načinu organizovanja stručne službe za gazdovanje lovištem, da će tužilac ove poslove obavljati nakon radnog vremena u LU „Mali Jastrebac“ Merošina subotom, dok je u članu 2. tuženi obavezan da na ime nadoknade za obavljanje poslova od 01. do 05. u mesecu uplati na tekući račun radnika naknadu u visini od 30% bruto zarade u matičnom udruženju, a u skladu sa Ugovorom o radu. Kako tuženi u ugovorenim rokovima nije ispunio obavezu, tužilac je uputio tuženom pisanu opomenu, te kako naknada nije isplaćena ni nakon opomene, tužilac je podneo tužbu u kojoj ističe tužbeni zahtev za isplatu ugovorene naknade za period od novembra 2016. godine do 01.04.2017. godine. U postupku je provedeno veštačenje ekonomsko-finansijske struke u kome je veštak dao obračun tražene naknade na osnovu koga je tužilac precizirao tužbeni zahtev.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužiocu ne pripada pravo na traženu naknadu za obavljene poslove stručne službe imajući u vidu da iz izvedenih dokaza proizlazi da tužilac nije obavljao nikakav faktički rad po ugovoru, a koje razloge, kao pravilne i na zakonu i zasnovane prihvata i drugostepeni sud.

Po stavnovištu Vrhovnog suda, osnovani su navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava, što je za posledicu imalo nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Odredbom člana 2. Ugovora o vršenju poslova stručne službe za gazdovanje lovištem, kojim gazduje LU „Miroslav Zlatanović Mika“ iz Žitorađa određeno je da se tužilac obavezuje da obavlja stručne poslove u vezi gajenja i zaštite u skladu sa članom 54. Zakona o divljači i lovstvu i članom 5. Pravilnika o načinu organizovanja stručne službe za gazdovanje lovištem.

Odredbom člana 54. Zakona o divljači i lovstvu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 18/2010 i 95/2018 – drugi zakon) propisano je da stručne poslove gazdovanja lovištem vrši lice sa licencom za obavljanje stručnih poslova gazdovanja lovištem zaposleno kod pravnog lica koje je registrovano za obavljanje stručnih poslova u lovstvu. Lice iz stava 1. ovog člana je službeno lice koje vrši dužnost naoružano službenim oružjem u skladu sa ovim Zakonom i propisima kojima se regulište oružje i municija. Ministar bliže propisuje način organizovanja stručne službe za gazdovanje lovištem.

Odredbom člana 5. Pravilnika o načinu organizovanja stručne službe za gazdovanje lovištem („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 26/2012) određeno je koje stručne aktivnosti obavlja stručna služba za gazdovanje lovištem.

Nižestepeni sud su pravni odnos tužioca i tuženog raspravili kroz odredbu člana 600. Zakona o obligacionim odnosima - ugovor o delu i odbili tužbeni zahtev smatrajući da strana koja nije ispunila svoju ugovornu obavezu nema pravo da traži ispunjenje ugovorne obaveze druge strane.

Međutim, zaključivanjem Ugovora o vršenju poslova stručne službe za gazdovanje lovištem sa tužiocem, tuženom je omogućeno da koristi lovište za lov, jer nisu imali lice koje poseduje licencu za obavljanje stručnih poslova izdatu od Lovačke komore Srbije. Zaključenjem ugovora strane su preuzele ugovorne obaveze, a tužilac i određene odgovornosti. Potpisom Ugovora o vršenju stručnih poslova za gazdovanje lovištem tuženom je omogućeno da koristi lovište za lov i druge zakonom propisane delatnosti. Sudovi su zaključili da tužilac nije u ugovorenom periodu izvršio ni jednu radnju iz člana 5. Pravilnika o načinu organizovanja stručne službe za gazdovanje lovištem i da mu stoga ne pripada pravo na naknadu iz člana 2. Ugovora. Međutim, osnovano se u reviziji tužioca ukazuje da su zbog pogrešne primene materijalnog prava nižestepeni sudovi propustili da utvrde činjenice vezane za eventualnu krvicu tužioca za neizvršavanje ugovorne obaveze. Iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizlazi zaključak da je tužilac kriv što nije izvršavao obaveze iz ugovora. Zaključenje takve vrste ugovora prema Zakonu o divljači i lovstvu sa sobom nosi odgovarajuće odgovornosti ( prekršajnu), što su nižestepeni sudovi bili dužni da cene, kao i okolnost da li je tuženi omogućio tužiocu ispunjenje ugovorne obaveze.

U ponovljenom postupku prvostepeni sud će imati u vidu ukazane primedbe i doneti novu zakonitu odluku.

Iz svega iznetnog, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke na osnovu odredbe člana 416.stav 2. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković