Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 379/22 od 03.04.2023. godine, stavom I izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 93/21 od 02.11.2021. godine u stavu 1. izreke, u pogledu dosuđene visine naknade imovinske štete tužilji i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu 2. izreke. Stavom II izreke, delimično je usvojena žalba tužene i presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 93/21 od 02.11.2021. godine u stavu 1. izreke, u odnosu na dosuđenu kamatu, preinačena, tako što je obavezana tužena da tužilji na pojedinačne novčane iznose naknade imovinske štete dosuđene stavom 1. izreke presude Osnovnog suda u Čačku Prr1 93/21 od 02.11.2021. godine, isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 18.04.2019. godine, kao dana podnošenja tužbe, do isplate, na teret budžetskih sredstava Republike Srbije namenjenih pokriću tekućih rashoda Osnovnog suda u Čačku, osim rashoda za zaposlene i tekuće održavanje objekata i opreme, a odbijen tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji na pojedinačne iznose naknade imovinske štete dosuđene stavom 1. izreke presude Osnovnog suda u Čačku Prr1 93/21 od 02.11.2021. godine isplati zakonsku zateznu kamatu počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do 17.04.2019. godine, kao neosnovan. Stavom III izreke, odbijen je zahtev tužene za dosuđenje troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u odbijajućem delu stava II izreke, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda posebna revizija tužilje u ovom sporu je dozvoljena radi ujednačavanja sudske prakse i usklađivanja prakse redovnih sudova sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava i odlukama Ustavnog suda donetim u postupku po podnetim prestavkama i ustavnim žalbama poverilaca novčanih potraživanja iz radnog odnosa sa dužnicima – preduzećima sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, protiv kojih se vodi izvršni postupak, u kojem je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Iz tog razloga, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23 – drugi zakon) odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužilje osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Opštinskog suda u Čačku I 6/07 od 08.01.2007. godine određeno je izvršenje radi naplate novčanog potraživanja tužilje utvrđenog pravnosnažnom i izvršnom presudom tog suda P1 7117/05 od 26.10.2006. godine. Označenom presudom obavezan je poslodavac tužilje FRA „Alat za spoljni navoj“ d.o.o. da tužilji isplati potraživanje na ime manje isplaćene minimalne zarade plenidbom sredstava sa računa izvršnog dužnika. Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I 707/18 od 08.05.2018. godine, prekinut je postupak izvršenja iz razloga što je izvršni dužnik FRA „Alat za spoljni navoj“ d.o.o. prestao da postoji kao pravno lice i izbrisan iz Registra APR dana 02.03.2018. godine usled pripajanja AD „FRA“ Čačak. Po nastavku postupka, zaključkom od 31.05.2019. godine, promenjeno je sredstvo izvršenja i određeno izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika Fabrika reznh alata „FRA“ a.d. Rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4 I 7/18 od 01.03.2018. godine, usvojen je prigovor ovde tužilje, kao podnosioca, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Čačku I 55/18 (nov broj) i naloženo postupajućem sudiji da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, koji ne može biti duži od 4 meseca. Izvršni postupak je i dalje u toku, a tužilja svoje potraživanje nije ni delimično naplatila.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je, u pobijanom delu, preinačio prvostepenu presudu u delu za zakonsku zateznu kamatu tako što je odbio tužbeni zahtev kojim je traženo plaćanje zatezne kamate od dospelosti svakog pojedinačnog novčanog iznosa dosuđenih izvršnom ispravom čija je naplata određena rešenjem o izvršenju, do dana podnošenja tužbe. Po stanovištu tog suda, tužena je tek podnošenjem tužbe pozvana na ispunjenje obaveze naknade imovinske štete, zbog čega tužilja nema pravo na traženu zakonsku zateznu kamatu u smislu člana 277. i 324. Zakona o obligacionim odnosima do dana podnošenja tužbe.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovani su navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Prema stavu 3. te odredbe, odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivno.

Naknada materijalne štete, po pravilima obligacionog prava, odnosi se na uspostavljanje ranijeg stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala, kao i na isplatu u novcu ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne nadoknađuje štetu potpuno ili ako uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće (član 180. Zakona o obligacionim odnosima).

Evropski sud za ljudska prava je u predmetima u odnosu na Republiku Srbiju izrazio stav da za neisplaćena potraživanja zaposlenih prema društvenim preduzećima i preduzećima sa pretežnim društvenim, odnosno državnim kapitalom, kao subjekata pod kontrolom države, dosuđena pravnosnažnom sudskom odlukom koja su u izvršnom postupku ostala nenaplaćena duži vremenski period, odgovara Republika Srbija, iz sopstvenih sredstava. Presudama donetim u takvim predmetima Republika Srbija je obavezana da iz sopstvenih sredstava, isplati podnosiocima predstavke iznose koji su im dosuđeni pravnosnažnim presudama domaćih sudova.

Ustavni sud je, uvažavajući praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, odlukama kojima je usvajao ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije, zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju kojima je određena naplata novčanog potraživanja iz radnog odnosa preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, utvrđivao pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu.

Stoga po stanovištu revizijskog suda, tužena je u konkretnom slučaju dužna da tužilji na iznose dosuđene izvršnom presudom Opštinskog suda u Čačku P1 711/05 od 06.10.2006. godine i određene rešenjem o izvršenju I 6/07 od 08.01.2007. godine, isplati zakonsku zateznu kamatu od datuma dospelosti svakog pojedinačnog potraživanja do dana podnošenja tužbe u ovom sporu. Na taj način tužilji će biti nadoknađena materijalna šteta u skladu sa pravilom iz člana 185. Zakona o obligacionim odnosima i njeno imovno stanje biće dovedeno u položaj u kojem bi se nalazilo da je izvršni postupak okončan isplatom dosuđenog novčanog potraživanja u razumnom roku.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Tužilji su dosuđeni troškovi postupka po reviziji u iznosu od 18.000,00 dinara na ime sastava revizije od strane punomoćnika advokata, prema važećoj AT i primenom člana 165. stav 2. u vezi sa čl. 153. stav 1. i 154. ZPP, odlučeno je kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković