U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Mirjane Andrijašević i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilja maloletne AA i maloletne BB, čiji je zakonski zastupnik majka VV iz ..., a čiji je punomoćnik Jovana Memarović, advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Lisavac, advokat iz ..., radi izmene odluke o visini izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 101/24 od 07.03.2024. godine, u sednici održanoj dana 06.09.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 101/24 od 07.03.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1691/22 od 13.09.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev maloletnih tužilja i obavezan je tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne tužilje AA plaća mesečno 15.000,00 dinara, a za izdržavanje maloletne BB plaća mesečno iznos od 15.000,00 dinara, odnosno ukupno mesečno za oba deteta 30.000,00 dinara počev od 01.07.2019. godine, kao dana podnošenja tužbe za ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi od 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, a kojom presudom se menja presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1406/17 od 26.12.2018. godine u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev maloletnih tužilja u kome su tražili da se obaveže tuženi da na ime doprinosa za izdržavanje maloletnih tužilja plaća preko dosuđenog iznosa od ukupno 30.000,00 dinara do traženog iznosa od ukupno 35.000,00 dinara za razliku od 5.000,00 dinara, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 101/24 od 07.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1691/22 od 13.09.2023. godine u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. i 403. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) i člana 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji tuženi ukazuje na bitne povrede postupka koje su učinjene pred prvostepenim sudom, što ne može biti revizijski razlog u smislu odredbe člana 407. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, prethodnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1406/17 od 26.12.2018. godine obavezan je tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne BB i maloletne AA plaća po 7.500,00 dinara za svako dete, ukupno 15.000,00 dinara svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec počev od dana presuđenja 26.12.2018. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski razlozi. U vreme donošenja prethodne odluke BB je imala 9 godina, a AA 6 godina. U trenutku podnošenja tužbe u ovoj parnici za izmenu odluke o izdržavanju maloletna BB ima 10 godina, a maloletna AA 7 godina, dok aktuelno u vreme presuđenja u ovoj parnici BB ima 14 godina, a AA 11 godina. U vreme donošenja prethodne odluke BB je pohađala treći razrad osnovne škole, dok je AA bila predškolac, a aktuelno BB pohađa osmi razred osnovne škole, a AA šesti razred. Obe devojčice idu u šesti razred Osnovne muzičke škole, a od donošenja prethodne odluke o izdržavanju do presuđenja u ovoj parnici proteklo je skoro pet godina. Maloletne tužilje žive u domaćinstvu sa majkom u stanu majčinog oca površine 44 m2, za koji ukupne režije iznose 8.000,00 do 15.000,00 dinara, zavisno od godišnjeg doba, a što po broju članova porodičnog domaćinstva iznosi 3.000,00 dinara do 5.000,00 dinara prosečno 4.000,00 dinara. Troškovi za mobilne telefone maloletnih tužilja i zakonske zastupnice su ukupno 4.500,00 dinara, što mesečno za svaku tužilju iznosi po 1.500,00 dinara. Troškovi ishrane i higijene mesečno iznose 25.000,00 dinara, što po članu domaćinstva iznosi 8.300,00 dinara. Troškovi na ime obuće i odeće po detetu za jednu sezonu iznose 30.000,00 dinara, pri čemu postoje dodatni troškovi za garderobu koje maloletne tužilje nose prilikom nastupa u iznosu od 8.000,00 dinara. Maloletna BB i maloletna AA idu u Osnovnu muzičku školu gde se udžbenici kreću oko 1.500,00 dinara po predmetu, kopije nota koštaju 1.000,00 dinara za oba deteta, a AA ima polovnu violinu, dok BB koristi školsku violinu, što na godišnjem nivou košta 6.000,00 dinara. Tokom godine troše se žice za violinu pri čemu svaka promena po tri seta košta 2.600,00 dinara, habaju se i kutije za nošenje instrumenata i kaiševi, čija je popravka na godišnjem nivou 2.000,00 dinara. Koriste notne sveske za svaki predmet, jedna sveska košta 150,00 dinara. Za orkestar koriste ukoričene sveske koje se prave u školi i koštaju 1.000,00 dinara po detetu na godišnjem nivou. Školski pribor na početku školske godine plaćen je oko 35.000,00 dinara za oba deteta, užinu za školu im sprema majka ili im daje po 200,00 dinara dnevno. Tužilje dobijaju po 1.200,00 dinara kada idu negde sa društvom. Prethodne godine su sa majkom bile na rekreativnoj nastavi koja je plaćena 40.000,00 dinara. Maloletna BB je bila na ekskurziji u Nišu i za to je plaćeno 25.000,00 dinara, a maloletna AA je išla na izlet i za to je plaćeno 4.000,00 dinara. Potrebe dece procenjene su na iznos od po 40.000,00 dinara.

Promenile su se i okolnosti na strani tuženog, s obzirom na to da je u vreme donošenja prethodne odluke o izdržavanju on imao 44 godine, sada ima 49 godina i dalje je zaposlen u istoj firmi u vlasništvu svog brata od ujaka, s tim što je firma promenila delatnost i aktuelno se bavi poslovima ..., kao i poslovima ... . Tokom 2018. godine ostvarivao je mesečnu zaradu 50.000,00 dinara, a aktuelno ostvaruje prijavljenu mesečnu zaradu 52.000,00 dinara. Radno je sposoban, a tokom 2019. godine od strane poslodavca imao je i druge uplate, prosečno mesečno ukupno oko 135.000,00 do 155.000,00 dinara, koje su aktuelno prestale. Jedini benefit koji tužilac ima je korišćenje službenog automobila u privatne svrhe, a registracija i gorivo, kao i servis su na trošak firme, dok tuženi plaća troškove parkinga. Za troškove ishrane i kozmetiku mesečno potroši 14.000,00 dinara. Ima i kućnog ljubimca psa za koga mesečno potroši 5.000,00 do 7.000,00 dinara. Kreditno je zadužen kreditom u iznosu od 60.000,00 dinara sa mesečnom ratom od 5.000,00 dinara i rokom otplate 13 meseci. Kredit je podignut oktobra 2022. godine kako bi kupio zimsku garderobu. Relativno je zdrav, živi u porodičnoj kući na ... od oko 100 m2, sa svojom majkom koja je penzioner i u kući se nalazi firma u kojoj je zaposlen, čiji je vlasnik i direktor njegov brat od ujaka. Troškovi oko kuće snose majka i on, a majka je penzioner i ostvaruje penziju od 20.000,00 dinara. Troškove režija dele, i to za utrošenu električnu energiju 7.000,00 dinara, greju se na gas, u letnjem periodu plaćaju 1.500,00 do 2.000,00 dinara, a tokom zime račun bude 20.000,00 do 30.000,00 dinara. Internet plaćaju 2.600,00 dinara, račun za mobilni telefon za njega i majku ukupno 4.500,00 dinara, infostan je oko 2.000,00 dinara, nije išao na letovanje ni na zimovanje. Mesečna režija za kuću u kojoj tuženi živi plaća 18.000,00 dinara do 46.000,00 dinara u zavisnosti od godišnjeg doba, a što prema broju članova porodičnog domaćinstva iznosi 9.000,00 dinara do 23.000,00 dinara.

Majka maloletnih tužilja zaposlena je u humanitarnoj organizaciji „DD“, radi kao asistent u nastavi dece sa posebnim potrebama i taj posao je radila i 2018. godine, a njena zarada je sada manja nego 2018. godine i isplaćuje se ispod zakonskog minimuma i iznosi 33.000,00 do 44.000,00 dinara u zavisnosti od broja radnih dana, a nekoliko godina unazad, u nekom trenutku 2018. godine počela je da drži privatne časove jednom detetu i tako ostvari dodatni prihod od oko 100 evra mesečno. Ne poseduje nepokretnosti, kao ni automobil. Nije kreditno zadužena, ali ima dozvoljen minus na računu. Pomažu joj roditelji, ali ne novčano već u namirnicama.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u skladu sa članom 164, 8. stav 1, 154. stav 1. i 160. Porodičnog zakona ocenili da su se od donošenja prethodne odluke 26.12.2018. godine promenile okolnosti od značaja za odluku o visini doprinosa tuženog za izdržavanje maloletnih tužilja.

Po stanovištu Vrhovnog suda drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Odredbom člana 160. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Stavom 3. je propisano da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njihovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje, sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da su se na strani maloletnih tužilja promenile okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka o visini izdržavanja, i to tako što su se njihove potrebe povećale s obzirom na to da su starije i obe idu u školu, da pohađanje starijih razreda škole iziskuje veće troškove, a njihova majka, koja vrši roditeljsko pravo i dalje ne ostvaruje primanja koja mogu da podmire sve njihove potrebe. Ovo pre svega što u ranijem postupku obaveza izdržavanja je utvrđena na osnovu sporazuma stranaka i nije rezultat u postupku realno utvrđenih činjenica. Sudovi su pravilno utvrdili da su potrebe maloletnih tužilja u pogledu izdržavanja po 40.000,00 dinara mesečno, a da je tuženi u mogućnosti da podmiri manje od polovine mesečnih potreba dece u pogledu izdržavanja, odnosno po 15.000,00 dinara za svako dete.

Neosnovani su navodi u reviziji tuženog da su njegove mogućnosti da pruža izdržavanje u odnosu na prethodnu odluku kojom je obavezan da na ime izdržavanja plaća po 7.500,00 dinara mesečno iste, jer je radno sposoban, ima 49 godina, zdrav je i u toj situaciji po oceni Vrhovnog suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je u mogućnosti da doprinosi izdržavanju dece većim iznosom od onoga na šta je obavezan prethodnom pravnosnažnom presudom. Tuženi, kao roditelj ima obavezu da doprinosi izdržavanju svoje dece i da u skladu sa svojim mogućnostima doprinese zadovoljavanju njihovih potreba. Majka maloletnih tužilja ima niža primanja od tužioca i svakodnevno se stara o njima. Tuženi, kao zdrav i radno sposoban i obučen u poslovima ..., dužan je da angažuje sve svoje mogućnosti i uloži dodatni napor da na sve dozvoljene načine obezbedi sredstva za izdržavanje dece. Egzistencija tuženog neće biti ugrožena ako uloži dodatne napore za sticanje veće ili dopunske zarade, jer mu to godine života, zdravstveno stanje i obrazovanje dozvoljavaju.

Neosnovano se u reviziji tuženog navodi da iznosi na koje je obavezan da doprinosi izdržavanju svoje dece prelaze 50% njegovih mesečnih novčanih primanja, jer su pravilo iz člana 162.stav 2.Porodičnog zakon cenili nižestepeni sudovi i zaključili da je tuženi sposoban za rad i ostvarivanje zarade u iznosu većem od iznosa koji ostvaruje i da će dodatnim angažovanjem i naporima ostvariti sredstva za izdržavanje dece i sopstveno izdržavanje. Pri tome, imajući u vidu da u periodu od podnošenja tužbe do prvostepenog presuđenja minimalna suma izdržavanja predviđena članom 160.stav 4. Porodičnog zakona iznosila je od 26.434,00 dinara do 44.658,00 dinara, Vrhovni sud nalazi da je pravilno određena visina izdržavanja koju će tuženi plaćati mesečno maloletnoj deci.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković