Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., na privremenom radu u Švajcarskoj, čiji je punomoćnik Petar Mitić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3053/2021 od 06.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 20.11.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 3053/2021 od 06.10.2022. godine i predmet VRAĆA istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3053/2021 od 06.10.2022. godine, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Vranju P 85/18 od 29.08.2019. godine i presuđeno: obavezan je tuženi da tužiocu na ime vrednosti izvedenih radova isplati iznos od 15.890 švajcarskih franaka sa kamatom počev od 03.06.2019. godine do konačne isplate, tako što će se ista utvrditi na godišnjem nivou u visini referentne osnovne kamatne stope koju propisuje ili primenjuje prilikom sprovođenja glavnih operacija Centralna banka Švajcarske uvećana za 8 procentnih poena, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS, dok je odbijen zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi na ime duga u visini vrednosti isporučenog vodovodnog materijala i robe plati iznos od 490.695,01 dinar sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.01.2011. godine do konačne isplate; obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 544.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do konačne isplate.

Protiv usvajajućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tuženog.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su bile u dugogodišnjim prijateljskim odnosima, pa je tužilac na osnovu usmenog dogovora sa tuženim izvodio radove u Švajcarskoj gde tuženi živi i radi sa porodicom, u gradu ..., na ugostiteljskom objektu koji u prizemlju ima restoran, a na spratovima sobe. Radovi su se sastojali od postavljanja keramičkih pločica, ugradnje kade – tuš kabine, vodovoda i vodovodne instalacije u kupatilima i ostale radove u navedenom objektu, a prilikom izvođenja tih radova tužilac je uložio materijal koji je uglavnom bio dopremljen iz njegovog salona u ..., dok je tuženi na istom objektu izvodio molerske radove. Navedeni materijal slali su radnici tužioca iz ... u Švajcarsku uglavnom autobusima, a isti su prezimali tužilac i tuženi nakon prelaska granice, pa je taj materijal ugrađivan u objekat u Švajcarskoj na kome je tužilac izvodio radove. Izvođenje radova na objektu kao i cenu ugovarao je tuženi sa trećim licem – vlasnikom objekta na kome su radovi izvođeni. Između stranaka je postojao usmeni dogovor da nakon odbitka vrednosti materijala, zaradu podele na jednake delove. Svedoci saslušani u toku postupka po predlogu tužioca, potvrdili su (uglavnom na osnovu posrednog saznanja) da je tuženi u više navrata prihvatio da tužiocu radove plati kao i da je tužilac sa ciljem naplate svog dela naknade odlazio u Švajcarsku, a da mu tuženi isplatu nije izvršio. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke, urađenom po osnovu specifikacije izvedenih radova dostavljenih od strane tužioca (koju tuženi nije potpisao) utvrđeno je da ukupna vrednost izvedenih radova iznosi 15.890 švajcarskih franaka. Prema iskazu tužioca, tužilac je od tuženog obavešten da je za predmetni posao ugovoren iznos od 40.000 švajcarskih franaka i da je tuženi taj novac uzeo, a da je izvođenje radova trajalo oko dva meseca. Nakon obavljenih radova tuženi je tužiocu isplatio 2.500 švajcarskih franaka i obećao da će po vozaču tuženog poslati još i 7.000 švajcarskih franaka što nije učinio.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud je, nakon rasprave održane pred tim sudom zaključio da je tužilac dokazao da je obavio poslove za treće lice u Švajcarskoj – vodovnodno instalatereske i keramičke radove po nalogu tuženog koji ga je za obavljanje ovih radova angažovao, a tuženi je bio u neposrednom odnosu sa trećim licem na čijem objektu su radovi izvedeni, a dokazao je i visinu vrednosti izvednih radova putem nalaza i mišljenja veštaka, zbog čega je njegov tužbeni zahtev osnovan, pa je odlučio kao u usvajajućem delu izreke pobijane presude.

Takav zaključak i pravni stav drugostepenog suda, Vrhovni sud ne prihvata. Po oceni Vrhovnog suda osnovani su revizijski navodi tuženog, da je zbog pogrešne primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda, činjenično stanje i dalje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Tužilac svoj tužbeni zahtev zasniva na tvrdnji da je sa tuženim imao usmeni dogovor o zajedničkom izvođenju radova na ugostiteljskom objektu trećeg lica u Švajcarskoj. Izvođenje radova na objektu i cenu istih ugovarao je tuženi sa vlasnikom objekta na kome su izvedeni radovi, a tužilac i tuženi su postigli usmeni dogovor da nakon odbitka vrednosti uloženog tužiočevog materijala, zaradu podele na jednake delove, a da je tuženi za izvedene radove tužiocu isplatio samo 2.500 švajcarskih franaka. Tuženi je osporavajući tužbeni zahtev tokom celog postupka negirao bilo kakvu saradnju sa tužiocem.

Prema članu 12. Zakona o obligacionim odnosima, u zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih obaveza, strane su dužne da se pridržavaju načela savesnosti i poštenja, a odredbom člana 21. tog Zakona propisano je da su strane u obligacionim odnosima dužne da u pravnom prometu postupaju u skladu sa dobrim poslovnim običajima. Opštim pravilom o ispunjenju obaveza i posledicama neispunjenja iz člana 262. ZOO poverilac u obaveznom odnosu je ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan isputniti je savesno u svemu kako ona glasi. Kada dužnik ne ispuni svoju obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati naknadu štete koju je usled toga pretpreo.

Drugostepeni sud u ponovnom postupku nije postupo po primedbama Vrhovnog kasacionog suda datim u rešenju Rev 3140/2020 od 28.04.2021. godine, pa je i dalje ostalo neutvrđeno da li je i kakva saradnja postojala između stranaka povodom izvođenja spornih radova i kakva je njena pravna priroda. Drugostepeni sud zauzima pravni stav da je reč o ugovoru o nalogu, a odredbom člana 749. stav 1. ZOO propisano je da se ugovorom o nalogu obavezuje nalogoprimac prema nalogodavcu da za njegov račun preduzme određene poslove, pa je shodno napred navedenoj tvrdnji tužioca i postignutom dogovoru sa tuženim jasno da u konkretnom slučaju nije reč o ugovoru o nalogu (a ne radi se ni o ugovoru o gradnji u smislu odredbe člana 630. ZOO kako se to navodi u reviziji tuženog). Visina vrednosti izvedenih radova utvrđena veštačenjem samo na osnovu specifikacije radova koji su dati od strane tužioca, a koju specifikaciju tuženi nije potpisao. Pored navedenog, na raspravi pred drugostepenim sudom održanoj dana 06.10.2022. godine, tužilac saslušan kao stranka u postupku – na pitanje punomoćnika tuženog zbog čega je menjao visinu iznosa koji potražuje u toku parnice, tako što je u tužbi tražio iznos od 9.700 švajcarskih franaka, podneskom iznos od 10.058 švajcarskih franaka, a preciziranim tužbenim zahtevom 15.890 švajcarskih franaka, tužilac je objasnio da je tražni iznos povećan na ime njegovih troškova odlaska u Švajcarsku na poziv tuženog, a da je konačan iznos opredelio prema ceni radova na crno u Švajcarskoj i prema ceni izvedenih radova na sledećem objektu (a ne prema ceni ugovorenih i izvedenih radova). Drugostepeni sud nije cenio navedeni iskaz tužioca, ni njegovu tvrdnju da mu je tuženi za izvedene radove isplatio samo 2.500 švajcarskih franaka, pa je načinio i bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će postupiti po iznetim primedbama, otkloniće navedenu bitnu povredu, činjenično stanje će utvrditi pravilno i potpuno, pri čemu će utvrditi kakav je dogovor postignut između stranaka za obavljanje spornih radova – kakva je pravna priroda iste, gde, kada, kod koga i koji radovi su izvedeni od strane tužioca i kolika je ugovorena vrednost izvedenih radova od strane tužioca, utvrđujući i da li je tuženi za izvedene radove tužiocu isplatio deo ugovorenog iznosa ili ne, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava doneti pravilnu i zakonitu odluku, vodeći računa i o ostalim revizijskim navodima.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

Sa iznetih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u izreci rešenja, primenom člana 415. stav 1. i člana 416. stav 3. Zakona parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija,

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković