Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP).

Tužilja je podnetom tužbom tražila da se tužena obaveže na vraćanje novčanog iznosa, plaćenog na osnovu rešenja o utvrđivanju samodoprinosa za period od 16.03.2010.godine do 14.05.2013.godine, na osnovu Odluke o uvođenju samodoprinosa za područje Mesne zajednice Gložan („Službeni list opštine Bački Petrovac“, br. 1/2010), za koju je odlukom Ustavnog suda IUo 93/2011 od 25.04.2013. godine („Službeni glasnik RS“, broj 39/2013 od 30.04.2013. godine) utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom i Zakonom.

Pobijana drugostepena presuda doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem koje je Vrhovni kasacioni sud utvrdio na sednici Građanskog odeljenja od 17.02.2021. godine po pitanju načina otklanjanja štetnih posledica pojedinačnog akta nastalih primenom kasiranog, neustavnog ili nezakonitog opšteg akta. Označeno pravno shvatanje tiče se retroaktivnog dejstva kasatorne odluke Ustavnog suda, kao izuzetka od pravila da takva odluka ima pravno dejstvo samo za ubuduće, koje joj je priznato samo pod uslovima i u postupku propisanim zakonom. To je u Republici Srbiji uređeno odredbama članova 61. i 62. Zakona o Ustavnom sudu, po kojima je podnošenje zahteva za izmenu pojedinačnog akta obavezujući početni korak ka ostvarenju prava na naknadu štete, a za slučaj da se izmenom tog pojedinačnog akta ne mogu otkloniti štetne posledice, postupak se nastavlja podnošenjem zahteva Ustavnom sudu da svojom odlukom odredi drugi način otklanjanja štetnih posledica - utvrđivanjem prava na naknadu štete, povraćajem u pređašnje stanje ili na drugi način.

Sledstveno tome, lice kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom donetim primenom zakona ili drugog opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne može se obratiti sudu tužbom za naknadu štete pre nego što pokuša da otkloni štetne posledice neustavnosti i nezakonitosti kasiranog opšteg akta, izmenom pojedinačnog akta od strane njegovog donosioca, a ukoliko to nije moguće - podnošenjem zahteva Ustavnom sudu da svojom odlukom odredi drugi način otklanjanja štetnih posledica.

Tužilja, nakon donošenja i objavljivanja odluke Ustavnog suda IUo 93/2011 od 25.04.2013. godine, nije od organa tužene tražila izmenu pojedinačnih akata - rešenja o utvrđivanju samodoprinosa, donetih na osnovu odluke jedinice lokalne samouprave za koju je označenom odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, niti je Ustavnom sudu podnosila zahtev za određivanje načina na koji će se otkloniti štetne posledice kasiranog opšteg akta.

Iz navedenog razloga, po oceni Vrhovnog suda ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse niti postoji potreba novog tumačenja prava, pa je primenom člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 21.03.2017. godine. Vrednost predmeta spora je iznos od 119.871,40 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP. U sporovima male vrednosti dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbi člana 13. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/14), odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP, pa preinačenje prvostepene presude od strane drugostepenog suda nije od uticaja na dozvoljenost izjavljene revizije.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković