Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1900/23 od 27.09.2023. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena, pa je prvostepena presuda preinačena u delu odluke o glavnom zahtevu, tako što je odbijen zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti preko iznosa od 470.000,00 dinara do dosuđenog iznosa od 545.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove preko iznosa od 150.000,00 dinara do dosuđenog iznosa od 450.000,00 dinara, za pretrpljeni strah preko iznosa od 170.000,00 dinara do dosuđenog iznosa od 320.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti preko iznosa od 250.000,00 dinara do dosuđenog iznosa od 500.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao u delu odluke o troškovima postupka, tako što je obaveza tuženog snižena sa iznosa od 79.400,00 dinara na iznos od 56.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a u preostalom delu žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda u preostalom pobijanom nepreinačenom delu potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u preinačenom delu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Revizija je dozvoljena primenom člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011… 10/2023, u daljem tekstu: ZPP), zbog čega nije bilo mesta oceni dozvoljenosti izuzetne revizije primenom člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u preinačenom delu, u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila suvozač u vozilu marke „...“, reg.oznaka ... ... ..., kojim je upravljala BB. Ovo vozilo je 30.12.2020. godine, oko 12,40 časova bilo zaustavljeno na putu na putu Ljubovija – Bajina Bašta dana u mestu ..., jer se ispred njega nalazio šleper koji se zaustavio. Vozilo u kome je bila tužilja je bilo propisno udaljeno u odnosu na zaustavljeni šleper kada je došlo do udesa na taj način što je u zadnji deo vozila u kome se tužilja nalazila udarilo putničko vozilo „...“ reg.oznaka ... ... ..., koje se kretalo iz pravca Ljubovije ka Bajinoj Bašti. Tim vozilom je upravljao VV iz ..., Opština ..., koji je presudom Osnovnog suda u Loznici K 179/2022 od 30.11.2022. godine oglašen krivim za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3., u vezi člana 289. stav 3., u vezi stava 1. KZ. Vozilo reg.oznaka ... ... ... je bilo osigurano od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima kod tuženog i isključiva krivica za nastanak ovog saobraćajnog udesa je na strani osiguranika tuženog.

Tužilja je pre nego što došlo do sudara čula škripu kočenja i osetila je jak udarac od pozadi. Prilikom saobraćajne nezgode bila je vezana sigurnosnim pojasom. Nakon šoka i vriske, uspela je da izađe iz vozila, otvorila vrata sestri GG koja je bila na zadnjem sedištu da joj pomogne, a neko od očevidaca je pozvao hitnu pomoć i tužilja i ostali učesnici su odvezeni u bolnicu, gde su prvo pregledane BB i sestra tužilje GG, a tužilja je izgubila svest od bolova dok je čekala na pregled. Kada je došla sebi tužilji je izvršeno RTG snimanje, pružena joj je medicinska nega, ustanovljena povreda kičme i vrata i transportovana je u ..., a nakon toga u ... na dalje lečenje. Od momenta kada je stavljena na nosila i kada su krenuli da je transportuju u ... pa narednih pet meseci tužilja je bila nepokretna. Tužilja i danas ima posledice ovog saobraćajnog udesa, otežano hoda i ima problem sa bolovima svaki dan, pije trodone kao redovnu terapiju ujutru i uveče. Otežano obavlja sve fizičke aktivnosti, ima problema sa bešikom u smislu da nema nagon za mokrenjem, ne može da ostane u drugom stanju, jer bi imala otežanu trudnoću, ne može dugo da stoji i hoda, ne može da potrči i psihički je izmenjena ličnost, zaboravlja, nema osećaj u prstima, izgubila je senzibilitet, boli je leva noga i otkazuje. Nakon povreda zadobijenih u saobraćajnoj nezgodi (distenziona povreda vrata, kontuozna povreda grudne i lumbalne kičme) tužilja je nekoliko sati od povređivanja zadobila delimično oduzetost nogu i gubitak kontrole nad mokrenjem. Na MRI pregledu torakolumbalne kičme se dijagnostikuje lezija konus medularisa u smislu ishemijske lezije. Postraumatski razvoj neurološkog deficita je posledica nagnječenja kičmene moždine, a posledice nastale nakon toga su posledice povređivanja u predmetnoj nezgodi. Plasiran joj je urinarni kateter i nakon čega je usledili oko šest nedelja mirovanja sa Šancovim okovratnikom. Urinarni kateter je odstranjen i počinje da spontano mokri nakon oko pet nedelja od povređivanja, ali nema osećaj i nagona za mokrenja sve do kraja lečenja. Nakon sprovedenog stacionarnog fizikalnog tretmana na Klinici za rehabilitaciju 31.03.2021. godine do 29.04.2021. godine, dolazi do funkcionalnog oporavka, vertikalizuje se uz TLSO mider i hodalicu i biva osposobljena za hod sa jednom podlaktnom štakom uz poremećenu šemu hoda. Stacionarni fizikalni tretman na Klinici za medicinsku rehabilitaciju KCV je sprovođen u tri navrata. Nakon poslednjeg stacionarnog fizikalnog tretmana u periodu od 19.04.2022. godine do 24.05.2022. godine, tužilja je osposobljena za hod bez pomagala uz narušenu šemu hoda. Po završenom lečenju, u trajanju od oko dve godine, kod tužilje zaostaju trajne posledice u smislu smanjene mišićne snage donjih ekstremiteta (umerena parapereza) sa narušenom šemom hoda, nema nagon za mokrenjem i sama se tera na mokrenje, uz hronične bolove u lumbalnom segmentu kičmenog stuba i utrnulost leve noge.

Tužilja je pre povređivanja, tokom 13 godina, igrala folklor i bila je izvođač, vozila je rolere, bicikl, volela je da šeta, išla je u teretanu i vežbala, a nakon povrede i nakon završenog lečenja od svega navedenog više ništa nije u mogućnosti da izvodi.

Iz nalaza i mišljenja sudkog veštaka Tomislava Cigića utvrđeno je da kod tužilje sa neurohirurške strane postoji umanjenje životne aktivnosti od 35% zbog zaostale parapareze donjih ekstremiteta u lakom stepenu. Tužilja otežano hoda sa poremećenom šemom hoda, nije u stanju da trči, vozi bicikl i rolere, da igra folklor ili da pleše, da odlazi u teretanu kako bi vežbala, otežano se sprovode seksualne funkcije. Nije u stanju da nosi, vuče i podiže teret iznad 3kg, da boravi u prinudnom položaju, da stoji duže od pet minuta u kontinuitetu, da duže hoda i duže kontinuirano sedi. Pri opredeljivanju navedenog procenta veštak je imao u vidu da je tužilja uzrasta 25 godina i da se posledice povređivanja reflektuju na sva tri segmenta zdravlja: telesnom, psihičkom i socijalnom.

Tužilja je usled zadobijene povrede trpela fizički bol i strah dužine trajanja i intenziteta bliže navedenih u obrazloženju nižestepenih presuda. Nakon povređivanja i sprovedenog lečenja kod tužilje je zaostala delimična slabost nogu sa poremećenom šemom hoda (paraparetični hod), što utiče na estetski izgled tužilje i čini naruženost srednjeg stepena. Tužilja je 22.06.2022. godine pregledana na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine, kada su joj postavljene dijagnoze: ... postraumatski stresni poremećaj + prateće telesne dijagnoze .... - bol u slabinskom predelu i sedalnom živcu, ... - posledice povrede kičmene moždine, ... - infekcija mokraćnih puteva, ... - nega koja uključuje korišćenje drugih rehabilitacionih procedura, Dana 17.08.2022. godine je pregledana na istoj klinici kada su joj postavljene dijagnoze: … – ..., … - blaga depresivna epizoda i ranije navođene telesne dijagnoze. Dana 21.09.2022. godne postavljene su dijagnoze: …- produžena reakcija na stres i iste dijagnoze kao na prethodnom pregledu. Dana 06.10.2022. godine pored dotadašnjih dijagnoza postavljena joj je i dijagnoza … – generalizovani anksiozni poremećaj. I preporučen je nastavak psihoterapijskog tretmana. Sa psihijatrijske strane kod tužilje je došlo do umanjenja životne aktivnosti u iznosu od 8%, pa je ukupno umanjenje životne aktivnosti 43%.

Tuženi je u mirnom postupku isplatio tužilji na ime naknade nematerijalne štete za umanjenje životne aktivnosti iznos od 90.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove iznos od 80.000,00 dinara i za strah iznos od 70.000,00 dinara (ukupno 240.000,00 dinara), a nakon što je zaprimio dopunsku medicinsku dokumentaciju, obračunao je da naknadu za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznosi 530.000,00 dinara, da naknadu za fizičke bolove iznosi 250.000,00 dinara, a da za strah iznosi 180.000,00 dinara, i od tako dobijenog ukupnog iznosa naknade od 960.000,00 dinara umanjio je ranije isplaćeni iznos od 240.000,00 dinara i na taj način je dobijen iznos od 720.000,00 dinara.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su primenili materijalno pravo iz čl. 154, 155, 200 i 897. Zakona o obligacionim odnosima i ocenili da postoji osnov za obavezivanje tuženog na naknadu nematerijalne štete koju je tužilja usled povređivanja pretpela u vidu duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, fizičkih bolova, straha i naruženosti, jer je do štete koju je tužilja pretpela došlo usled isključive krivice osiguranika tuženog.

Odlučujući o visini naknade štete, prvostepeni sud je imao u vidu iznose koje je tuženi tužilji isplatio u mirnom postupku i ocenio da je radi isplate pravične novčane naknade za pretpljenu štetu tuženi u obavezi da za sve vidove štete isplati i iznose navedene u izreci prvostepene presude, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Drugostepeni sud je ocenio da je prvostepeni sud previsoko odmerio pravične iznose naknade nematerijalne štete, imajući u vidu životnu dob tužilje i sve okolnosti konkretnog slučaja pre sve intenzitet i dužinu trajanja fizičkih bolova i straha, stepen umanjenja životne aktivnosti i posledice koje su zaostale kod tužilje u vidu naruženosti, zbog čega je utvrdio da je pravična naknada za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 1.000.000,00 dinara, za fizičke bolove iznos od 400.000,00 dinara, za strah iznos od 350.000,00 dinara i za duševne bolove zbog naruženosti iznos od 250.000,00 dinara pa je imajući u vidu iznose koji su tužilji isplaćeni u mirnom postupku, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti preko iznosa od 470.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove preko iznosa od 150.000,00 dinara, za pretrpljeni strah preko iznosa od 170.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti preko iznosa od 250.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužilje ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio odredbu čl. 200. Zakona o obligacionim odnosima, kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev preko određenih iznosa do iznosa dosuđenih prvostepenom presudom.

Naime, prvostepeni sud je vodio računa o svim objektivnim i subjektivnim okolnostima konkretnog slučaja relevantnim za dosuđivanje visine naknade štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, fizički bol, strah i naruženost koji su kod tužilje nastali kao posledica zadobijene povrede, značaju povređenog dobra i cilju kome služi ova naknada. Ovo pre svega imajući u vidu godine života tužilje u momentu povređivanja, ukupan stepen umanjenja životne aktivnosti od 43%, da su posledice povređivanja trajne, da je zadobila višestruke teške telesne povrede, da se posledice povređivanja reflektuju na telesni, psihički i socijalni segment zdravlja, da trpi posledice u neurohirurškom smislu u vidu zaostale parapareze donjih ekstremiteta u lakom stepenu zbog čega otežano hoda, da nije u stanju da obavlja sve aktivnosti koje je ranije obavljala i koje obavljaju ljudi njenih godina, da ima i posledice psihijatrijske prirode u vidu psihičke disfuncije, PTSP, nema dovoljno poleta, energije, optimizma, raspoloženja smirenosti, volje za svakodnevnim aktivnostima i sveukupno da ima trajni pad u psihičkom funkcionisanju, a da se naruženost srednjeg stepena ogleda u delimičnoj slabosti nogu sa paraparetičnim hodom što utiče na njen estetski izgled i izaziva svakodnevne duševne bolove.

Kod postojanja navedenih okolnosti konkretnog slučaja koje su od značaja na visinu naknade štete, na koje je pravilno ukazao prvostepni sud, visina naknade štete dosuđena prvostepenom presudom može se smatrati pravičnom za obe parnične stranke, prema svrsi i cilju kome ta naknada služi, odnosno navedeni iznos nije previsoko odmeren.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP, stavom prvim izreke preinačio drugostepenu presudu u preinačenom odbijajućem delu odluke o glavnom zahtevu tako što je odbio, kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu, kao i odluku o troškovima parničnog postupka sadržano u prvostepenoj presudi koja je doneta pravilnom primenom odredbi čl. 153, 154. i 163. ZPP i Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, prema konačnom uspehu tužilje u sporu.

Tužilji prema uspehu revizijskom postupku, primenom odredbi čl. 153, 154. i 163. ZPP pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka u ukupnom iznosu od 212.100,00 dinara i to za sastav revizije u iznosu od 33.750,00 dinara, što uvećano za iznos poreza na dodatu vrednost od 20% iznosi 40.500,00 dinara, primenom Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i sudske takse na reviziju u iznosu od 74.100,00 dinara i na odluku o reviziji u iznosu od 97.500,00 dinara, primenom Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama, a prema vrednosti predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude (775.000,00 dinara)

Iz navedenih razloga, primenom člana 165. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković