Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Marko Radivojević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja proizlazi da zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, pozove Vrhovnog javnog tužioca na sednicu veća i ili preinači pobijane pravnosnažne presude ili pobijane pravnosnažne presude ukine, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja proizlazi da zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se presude zasnivaju na nezakonitom dokazu, nalazu i mišljenju sudsko – medicinskog odbora Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu. S tim u vezi ističe, da komisija veštaka nije bila propisno sastavljena, jer lica koja su radila veštačenja nisu stalni sudski veštaci, niti specijalisti za rad sa decom, te nalaz nije potpisan od rukovodioca instituta. Pored toga, iz spisa predmeta se utvrđuje da suprotno odredbi člana 121. stav 1. ZKP, organ postupka OJT u Jagodini nije upozorio rukovodioca stručne ustanove na posledice davanja lažnog nalaza i mišljenja, a kako lica koja su obavila veštačenje nisu na listi stalnih sudskih veštaka, nalaz nije validan. Pored toga predstavnik komisije veštaka, prilikom ispitivanja na glavnom pretresu takođe nije položio zakletvu. Imajući u vidu navedeno, ovakav dokaz je sud trebalo da izdvoji iz spisa predmeta, kao nezakonit dokaz.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani.

Odredbom člana 121. stav 1. ZKP propisano je da kada je veštačenje povereno stručnoj ustanovi ili državnom organu, organ postupka će rukovodioca stručne ustanove ili organa upozoriti na posledice davanja lažnog nalaza i mišljenja.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, kako je to pravilno ocenio Viši sud u Jagodini, psihijatrijsko – psihološko veštačenje maloletne oštećene je povereno stručnoj ustanovi Institutu za mentalno zdravlje i to komisiji veštaka, u skladu sa odredbom člana 114. ZKP. Pored toga iz spisa predmeta proizlazi da je na zapisniku o glavnom pretresu dana 19.11.2021. godine, prilikom ispitivanja predstavnika Komisije veštaka Instituta za mentalno zdravlje, veštaka Aleksandra Peulića, isti upozoren u smislu člana 95. i 401. ZKP da davanje lažnog nalaza i mišljenja predstavlja krivično delo i da je dužan da potpuno i tačno iznese svoj nalaz i mišljenje, na koji način je prvostepeni sud u svemu ispoštovao zakonske odredbe koje se odnose na posledice davanja lažnog nalaza i mišljenja.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, advokat Marko Radivojević, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud – Viši sud u Jagodini je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž1 127/24 od 10.10.2024. godine je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav (strana 3, četvrti i peti stav i strana 4 prvi, drugi i treći stav drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Pored toga, prilikom isticanja bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u obrazloženju zahteva branilac okrivljenog ističe kao nezakonit dokaz i zapisnik o ispitivanju svedoka – maloletne oštećene BB, dat u tužilaštvu, prilikom čijeg ispitivanja nisu bili ispunjeni svi uslovi da bi naveden iskaz bio validan jer ispitivanju maloletne oštećene nisu prisustvovale kompetentne osobe. Navedeni iskaz dat pred OJT u Jagodini je sud pročitao u toku postupka i na istom zasnovao svoju odluku.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da je svedok oštećena mal. BB ispitana pred OJT u Jagodini KT 558/20 od 05.11.2020. godine, da su ispitivanju prisustvovali pored zamenika javnog tužioca, majka mal.oštećene kao zakonski zastupnik GG, punomoćnik mal. oštećene, adv. Milovan Stojanović, veštak neuropsihijatar dr Goran Pavlović i branilac okrivljenog. U daljem toku postupka, na glavnom pretresu dana 06.10.2020. godine, sud je doneo rešenje da se pročita iskaz maloletne oštećene sa zapisnika od 05.11.2020. godine, uz saglasnost stranaka.

Odredbom člana 152. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica propisano je da kada se vodi postupak za krivična dela učinjena na štetu maloletnih lica, javni tužilac, istražni sudija i sudije u veću će se odnositi prema oštećenom vodeći računa o njegovom uzrastu, svojstvima ličnosti, obrazovanju i prilikama u kojima živi, posebno nastojeći da se izbegnu moguće štetne posledice postupka po njegovu ličnost i razvoj. Saslušanje maloletnih lica obaviće se uz pomoć psihologa, pedagoga ili drugog stručnog lica. Stavom 2. istog člana je propisano da ako se kao svedok saslušava maloletno lice koje je oštećeno krivičnim delom navedenim u članu 150. ovog zakona (između ostalog i krivično delo iz čl.182. i 180. KZ), saslušanje se može sprovesti najviše dva puta, a izuzetno i više puta ako je to neophodno radi ostvarenja svrhe krivičnog postupka. Stavom 5. istog člana je propisano da kada je maloletno lice saslušavano u slučajevima iz stava 2.,3. i 4. ovog člana, na glavnom pretresu će se uvek pročitati zapisnik o njegovom iskazu.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, po nalaženju Vrhovnog suda, pravilno je postupio sud kada je na glavnom pretresu pročitao iskaz maloletne oštećene BB, u skladu sa interesima maloletnog lica koje se ispituje kao svedok, pri čemu je na zapisniku sastavljenom pred OJT u Jagodini, postupljeno u svemu u smislu citiranih odredbi i ispitivanje obavljeno u prisustvu neuropsihijatra, a ispitivanju je prisustvovala i majka kao zakonski zastupnik maloletne oštećene. Pored toga, branilac okrivljenog koji je prisustvovao navedenoj dokaznoj radnji je mogao postavljati pitanja, pa ovakvim postupanjem nije dovedeno u pitanje ni pravo na odbranu okrivljenog.

Prema tome, ispitivanju maloletne oštećene prisustvovala su sva lica koja su ovlašćena da prisustvuju takvom ispitivanju, a sud je procenio u skladu sa interesima i zaštitom maloletnog lica da njeno ponovno ispitivanje nije neophodno radi ostvarivanja svrhe krivičnog postupka.

S obzirom na navedeno, Vrhovni sud nalazi, da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom branioca okrivljenog AA.

Ostalim navodima zahteva branilac okrivljenog osporava utvrđeno činjenično stanje ističući da se presuda zasniva isključivo na iskazu maloletne oštećene, te polemiše sa činjenicama utvrđenim iz iskaza maloletne oštećene BB, njenim mentalnim kapacitetima, nivoom inteligencije, ličnošću mal.oštećene, te sklonost da izmišlja činjenice. Pored toga branilac osporava navode iskaza svedoka saslušanih u toku postupka, u pogledu okolnosti događaja, da li je maloletna oštećana uvek bila pod nadzorom ili nije, kao i da li je imala pratioca, na koji način branilac osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza utvrđenih od strane suda, odnosno ističe povredu odredbe člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenog, pored toga, ističe da je sud bio nepropisno sastavljen, jer je prvo sudio sudija pojedinac, dok je u ponovljenom postupku sudilo veće, na koji način ističe bitnu povredu odredbe krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP.

Međutim, kako povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povreda odredbe člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković