Istom presudom, privatnoj tužilji BB dosuđen je imovinskopravni zahtev, pa je obavezana okrivljena da istoj na ime imovinskopravnog zahteva isplati iznos od 20.020,16 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.05.2023. godine pa do isplate, dok je zahtev privatne tužilje da se zakonska zatezna kamata na navedeni iznos dosudi za period od 06.04.2022. godine do 05.05.2023. godine, odbijen kao neosnovan.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljene AA, Viši sud u Kragujevcu je presudom Kž1 355/24 od 09.09.2024. godine, istu odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Branilac okrivljene AA, advokat Đorđe Savić blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenu shodno odredbi člana 423. stav 1. ZKP oslobodi od optužbe ili da iste u celosti ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu ističe da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati i kao nezakonit dokaz označava video snimak sa nadzorne kamere postavljene na terasi privatne tužilje, koji je reprodukovan na glavnom pretresu. Prema stavu branioca, navedeni dokaz je pribavljen suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o privatnom obezbeđenju, jer vlasnik objekta u vreme kada je snimak sačinjen, nije imao sklopljen ugovor o pružanju usluga privatnog obezbeđenja odnosno video nadzora, pa prema tome kamera postavljena na terasi privatne tužilje, sa koje snimak potiče, nije postavljena u skladu sa predviđenom procedurom, već je snimak sačinjen privatnom kamerom supruga oštećene, koji je nakon toga snimak sačuvao na svom nosaču snimka i isti je priložen uz privatnu tužbu tek dva meseca nakon izvršenja krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP je propisano da je „isprava“ svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koja se utvrđuje u postupku (član 83. stav 1. i 2.).

Odredbom člana 138. stav 1. ZKP je propisano da se dokazivanje ispravom vrši čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način.

Odredbom člana 139. stav 1. ZKP je propisano da ispravu po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka pribavlja organ postupka ili podnose stranke, po pravilu, u originalu.

Iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni sud snimak sigurnosne kamere od 06.04.2022. godine, koja je postavljena na terasi privatne tužilje, na glavnom pretresu održanom dana 31.05.2023. godine, izveo kao dokaz na predlog privatne tužilje i to emitovanjem - gledanjem video snimka, a što je shodno odredbi člana 138. stav 1. ZKP predviđeno kao jedan od načina na koji se vrši dokazivanje ispravom.

Prema tome, radi se o snimku sigurnosne kamere, koji je u konkretnoj situaciji, sačinjen na licu mesta prilikom izvršenja krivičnog dela dana 06.04.2022. godine, pri čemu je sigurnosna kamera na terasu oštećene, postavljena iz bezbednosnih razloga, jer joj je ranije bio oštećen automobil i istom je snimana samo javna površina i to deo na kome je oštećena parkirala svoje vozilo, a o čemu su, postavljanjem nalepnice, bila obaveštena lica koja prilaze snimanom prostoru, te snimci kamere mogu služiti za utvrđivanje činjenica koje su u interesu bezbednosti privatne tužilje, ali i šire – u javnom interesu, odnosno mogu biti korišćeni kao dokaz u krivičnom postupku, o čemu se pravilno izjasnio i drugostepeni sud, na strani 3. u stavu prvom, obrazloženja svoje presude.

Samim tim, Vrhovni sud nalazi da predmetni snimak sa video zapisom, predstavlja zakonit dokaz i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini i da se na istome može zasnivati presuda, to se stoga kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva branioca okrivljene kojima se ukazuje da je izvođenjem ovog dokaza i zasnivanjem pravnosnažne presude na istom, sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljene ističe da sud u pravnosnažnoj presudi nije dao razloge zbog čega je odbio predlog odbrane da se predmetni snimak izuzme iz spisa kao nezakonit dokaz, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te osporava činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnom presudom i polemiše sa pitanjem autentičnosti snimka (član 440. ZKP) i ukazuje na postupanje suda protivno odredbi člana 16. stav 3. ZKP, što nisu zakonom propisani razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, zbog čega se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković